У регистру педофила тридесетак силоватеља
НОВИ САД: Апелациони суд у Београду прошлог месеца потврдио је првостепену пресуду Вишег суда којом је Миодраг Ђорђевић (49) из Лазаревца правоснажно осуђен на пет и по година затвора због обљубе детета. Како је утврђено током поступка, Ђорђевић је дело чинио над четрнаестогодишњом девојчицом од средине септембра 2015. до краја децембра те године, када је ухапшен.
Тужилаштво је тврдило да је користио емотивну и телесну незрелост детета, познанство с њеном породицом и чињеницу да је девојчица била заљубљена у његовог сина.
По последњим доступним подацима Републичког завода за статитику, 67 људи је оптужено, а 50 осуђено током 2016. за сексуалне деликте на штету малолетника. Њих 15 је осуђено за обљубу над дететом, по један за искоришћавање интернета и друштвених мрежа за дела против полне слободе малолетника, као и за навођење малолетника на присуствовање полним радњама, а чак 33 за снимање или поседовање порно-материјала у којима су коришћена деца.
У Посебном регистру који води држава, познатијем као „регистар педофила” има тридесетак имена оних који су правоснажно осуђени за сексуалне деликте над малолетницима. Евиденцију води Управа за извршење кривичних санкција, а подаци се воде трајно и не могу да се бришу. Они нису доступни најширој јавности и на њих се односи Закон о заштити података о личности, али се могу дати на захтев суда, јавног тужиоца или полиције тим органима ако су у вези с кривичним поступком који је у току.
Регистар има за циљ заштиту малолетника и садржи име и презиме осуђеног, његов матични број, адресу пребивалишта, податке о запослењу, податке од значаја за физичко препознавање (урођене знаке, тетоваже) и његове фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, о правним последицама осуде, о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног.
Иначе, осудом за кривично дело обавезно престаје важење јавне функције, радни однос, односно обављање позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима, забрањује се стицање јавних функција, заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима. Те правне последице трају 20 година од одслужења казне.
По истом закону, они који су осуђени за то дело, после издржаног затвора, морају обавезно да се јављају надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција.
Њима је забрањено да посећују места на којима се окупљају малолетници, као што су вртићи, игралишта, школе или дечје манифестације. Имају обавезу посећивања професионалних саветовалишта, дужни су да обавештавају полицију и Управу о промени пребивалишта, боравишта или радног места, као и о путовању у иностранство. И те мере спроводе се најдуже 20 година после издржане затворске казне.
По Закону о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде с малолетницима, дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих или обавља послове с малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију.
Да би се особе које су осуђене за сексуално злостављање деце држале даље од малишана, Лансерот комитет Савета Европе недавно је, износећи препоруке за 26 држава, Србији препоручио да уведе обавезни систем провере приликом ангажовања особља које је у сталном контакту с децом. У Србији нема посебних услуга за особе, међу којима су и адолесценти, за које страхују да би могле починити сексуалне преступе над децом.
Србија се позива и да успостави специјалне програме у затворима ради лечења сексуалних преступника, и мере да би се реинтегрисали у друштво, кажу у Ланцароте комитету Савета Европе. У томе су им до сада помагала саветовалишта која су морали да посећују после казне.
Подаци из евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику (нпр. школи), ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес у складу са законом. Могу се дати и иностраним државним органима, у складу с међународним споразумом.
Подсетимо, „Маријин закон”, који је једногласно усвојен у Скупштини Србије 2013. године, између осталог, иницирао је и формирање посебног регистра педофила у знак сећања на осмогодишњу Марију Јовановић која је брутално је убијена 26. јуна 2010. у Лединцима. Истрагом је установљено да је њен комшија Младен Огулинац намамио девојчицу код себе у кућу, где ју је брутално силовао, а потом и задавио. Огулинац је умро у затвору на Маријин рођендан, не дочекавши суђење.
Велики шок јавности изазвала је смрт трогодишње Катарине Јовановић јула 2005. године. Њу је силовао и тукао Малиша Јевтовић, партнер њене мајке Ане Филиповић, комЕ је Апелациони суд потврдио казну од 40 година затвора, док је мајка осуђена на 37 година.
Најстрожа казна од 40 година потврђена је убици Тијане Јурић (15) из Бајмока, Драгану Ђурићу који је покушао да силује несрећну девојчицу, а потом је задавио, у јулу 2014. године.
Казне од 40 година робије потврђене су и Дарку Костићу због силовања и убиства Иване Подрашчић (14) из Батајнице, као и Владици Рајковићу, из села Вратнице, код Зајечара, који је у јулу 2016. с рођенданске прославе код брата одвео трогодишњу Анђелину, зверски је силовао и убио.
Д. Николић