ТЕМА “ДНЕВНИКА”: Број педофила поново расте
Информације о хапшењу осумњичених за педофилију свакодневно шокирају домаћу јавност. Вест да је почетком октобра мајстор за грејање Ј. А. (37) из Каћа ухапшен због сумње да је полно узнемиравао тринаестогодишњу девојчицу ођекнула је у медијима само дан након што се, током минулог викенда, сазнало да је отац М. К. (30) у Сремској Митровици осумњичен за обљубу свог петогодишњег сина.
Свега пар дана раније, 22. октобра, објављена је и вест да је ухапшен Б. С. (67) из Новог Сада због сумње да је сексуално злостављао једанаестогодишњу девојчицу коју је намамио у гаражу причом да ће јој показати мачиће.
Само у последњих пар месеци осумњичени за педофилију безмало свакодневно попуњавају странице црне хронике. Број педофила у Србији уписаних у регистар који предвиђа Маријин закон за годину дана повећан је за скоро 100 особа.
Према последњим подацима у регистру педофила уписано је 371 особа, док их је у октобру прошле године у евиденцији било 279. Поменимо и то да је почетком прошле године у евиденцији било 96 педофила, а да се тај број до октобра исте године утростручио.
Сви који се нађу у регистру су правоснажно осуђени за неко од кривичних дела против полне слободе над малолетницима и њима је забрањено да посећују вртиће и школе. Они имају обавезу да посећују професионална саветовалишта и установе, али и да се сваког месеца јављају органу полиције и органу Управа за извршење кривичних санкција, односно повереничкој канцеларији која се баве спровођењем и контролом. Уколико то не ураде, повереник обавештава суд.
Регистар педофила води Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде. Он садржи име и презиме осуђеног, матични број осуђеног, адресу пребивалишта осуђеног, податке о запослењу осуђеног, податке од значаја за физичко препознавање осуђеног (урођене знаке, тетоваже) и његове фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, податке о правним последицама осуде, податке о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног.
Као што смо писали, имена педофила из регистра нису доступни јавности због закона који уређује заштиту података о личности и тајности податка. Подаци се дају само суду, јавном тужиоцу и полицији.
Међутим, уз образложени захтев, подаци се могу доставити и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, уколико још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.
Такође, подаци из евиденције могу се доставити иностраним државним органима, у складу са међудржавним споразумом.
Сви који који раде с малолетницима дужни су да затраже податак да ли је особа која треба да заснује радни однос код њих, односно обавља послове са малолетницима, уписана у регистар педофила.
Правилник о вођењу Регистра донет је у септембру 2015. године од кад се евиденција и води, а иако су бројке већ алармантне, постоји бојазан да је број много већи.
Педофилија спада у групу поремећаја полне склоности која је неуобичајена или екстремна. Сама педофилија представља поремећај када је полна склоност усмерена према деци или када особа има сексуалне нагоне према деци. Реч је о поремећају нагона због којег се приближавају деци, често бирају занимања која им дозвољавају приступ детету, могу бити чак и чланови породице, пријатељи, и реч је о особама које имају одличне вештине у комуникацији с децом.
Истраживања показују да су педофили углавном повучени, несигурни људи, незреле сексуалности, који се с одраслом особом осећају неугодно, тако да своју зону сигурности налазе у односу с децом и ка њима усмеравају своју сексуалност.
Педофили углавном имају комплекс ниже вредности, а могу се препознати тако што се крећу по местима где се окупљају деца. Они као предатори интензивно прате и гледају децу по парковима, у близини школа, вртића, дечјих играоница, игралишта...
Вребају преко интернета
Број откривених случајева педофилије континуирано расте, што сугерише на озбиљност проблема. Знатан број дечјих злостављача управо из тог разлога користи интернет као медиј где могу анонимно доћи до дечје порнографије, а интернет умногоме помаже развоју и ширењу педофилије.
Педофили вребају преко интернета, у такозваним “сајбер јазбинама”, о којима највише знају они који их стварају, затим педофили који их користе, али и полиција, која покушава да сузбије то кривично дело.
Реч је о просторијама из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета. Дакле, неки педофил с било које тачке на свету може да плати особи која држи „сајбер јазбину”, да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара. „Сајбер јазбине” су врло организоване. Постоји група која све то припрема, затим лице које има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плаћа, и на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новчану надокнаду.
Подсетимо, акција „Армагедон”, у којој су хапшени осумњичени за педофилију, најдуговечнија је полицијска истрага, чији је циљ проналажење сексуалних предатора на интернету и сузбијање онлајн педофилије. Министарство унутрашњих послова акцију спроводи од 2010. године, а у њој учествују Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала, у сарадњи с Вишим јавним тужилаштвом у Београду – Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала.
Д. Николић
