Талас самоубистава: За три дана троје дигло руку на себе

Прошле среде, око четири ујутро, кроз прозор своје спаваће собе на 14. спрату на Булевару ослобођења бацила се у смрт девојка (19). Следећег дана мушкарац (59) је у Надаљу пуцао у себе из ловачке пушке, за чије држање је имао дозволу. Он је у критичном стању, с раном на грудима, пребачен у Клинички центар Војводине у Новом Саду. Црна серија суицида настављена је и у петак, када се  хицем из пиштоља за стоку убио један мештанин Бачког Петровца...

За прва три месеца ове године на подручју Јужнобачког округа извршена су 23 самоубиства, која су у 13 случајева починили мушкараци, а у десет наврата женске особа. Посматрајући забрињавајућу статистику последњих година, уочљиво је да су се међу онима који су дигли руку на себе жене знатно приближиле мушкарцима. С обзиром на то да је лане било укупно 93 самоубиства (73 мушкараца, 20 жена), десетак процената више у односу на prеthodnu, 2015, на подручју које покрива новосадска Полицијска управа, по свој прилици, ове године се не може очекивати мањи број суицида.

Сем поменутог промењеног односа полова у статистистичким подацима, црне бројке се годинама повећавају. У јужној Бачкој лане су забележена самоубиства у просеку сваки четврти дан по једно. На том подручју, значајно више, приближно четири до пет пута, на тај чин су се  одлучивали мушкарци. Такође, на суицид се годинама опредељује десетак одсто особа старости од 19 до 35 година, док је било највише оних старијих од 51 године, сазнаје „Дневник” незванично.

Међу особама које су се одлучиле да одузму себи живот у овом округу су незапослени, пензионери, студенти или ученици, пољопривредници и радници. Лица која су се одлучила на тај очајнички потез то најчешће чине вешањем, ватреним и хладним оружјем (код ватреног оружја за врло мало предњаче лица која су га имала у легалном поседу), а следе особе које су себи скратиле живот скоком с висине, па тровањем. Најачешћи мотиви за самоубиство у Јужнобачком округу прошле године су били нервно растројство и поремећај породичних односа.

Иначе, у Војводини се на сваких 17 сати догоди по једно самоубиство. На целом подручју Србије стопа је мало нижа, али је и она изнад просека у Европи. Израчунато је да се у Србији годишње убије око 1.300 људи, од којих око трећина у северној покрајини, а ти подаци казују да је ментално здравље становништва у држави лоше. Посебно забрињава податак да је суицид све израженији међу младима.

На Клиници за психијатрију у Новом Саду у више наврата су навели да таквим појавама доприносе многи фактори, од нагле промене метеоролошких услова до здравствених тегоба. Међутим, непосредни „окидач” за такав чин је индивидуалан, а неретко му кумује алкохол, и многи несрећници често понесу своју тајну у гроб, без опроштајне поруке.

Осећај беспомоћности старијих људи који су остављени без икакве пажње, који уз болест остају још беспомоћнији, веома је присутан у таквим ситуацијама. Стари се осећају остављено, нарочито ако су остали без животног партнера. Осим одбачености и усамљености, старије особе често имају и егзистенцијалних проблема. Особа која покуша самоубиство најчешће шаље поруку да јој је тешко и да има велик проблем. Ипак, чињеница је да људи подижу руку на себе када изгубе веру и наду да ће се у будућности нешто променити.

На крају, поновимо да, по речима стручњака, новчани проблеми постају све чешће један од разлога због којих се људи затварају у себе и почињу да буду бесни, док је много опаснији осећај безнађа. У таквој ситуацији, они се не поверавају ни породици, а одлуку о самоубиству доносе у тренутку. У мотиве за тај чин често спадају и здравствени проблеми, губитак посла, немогућноост снабдевања породице и неке друге потешкоће с којима људи не могу у критичном тренутку да се изборе.

М. Вујачић