Talas samoubistava: Za tri dana troje diglo ruku na sebe

Prošle srede, oko četiri ujutro, kroz prozor svoje spavaće sobe na 14. spratu na Bulevaru oslobođenja bacila se u smrt devojka (19). Sledećeg dana muškarac (59) je u Nadalju pucao u sebe iz lovačke puške, za čije držanje je imao dozvolu. On je u kritičnom stanju, s ranom na grudima, prebačen u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Crna serija suicida nastavljena je i u petak, kada se  hicem iz pištolja za stoku ubio jedan meštanin Bačkog Petrovca...

Za prva tri meseca ove godine na području Južnobačkog okruga izvršena su 23 samoubistva, koja su u 13 slučajeva počinili muškaraci, a u deset navrata ženske osoba. Posmatrajući zabrinjavajuću statistiku poslednjih godina, uočljivo je da su se među onima koji su digli ruku na sebe žene znatno približile muškarcima. S obzirom na to da je lane bilo ukupno 93 samoubistva (73 muškaraca, 20 žena), desetak procenata više u odnosu na prethodnu, 2015, na području koje pokriva novosadska Policijska uprava, po svoj prilici, ove godine se ne može očekivati manji broj suicida.

Sem pomenutog promenjenog odnosa polova u statistističkim podacima, crne brojke se godinama povećavaju. U južnoj Bačkoj lane su zabeležena samoubistva u proseku svaki četvrti dan po jedno. Na tom području, značajno više, približno četiri do pet puta, na taj čin su se  odlučivali muškarci. Takođe, na suicid se godinama opredeljuje desetak odsto osoba starosti od 19 do 35 godina, dok je bilo najviše onih starijih od 51 godine, saznaje „Dnevnik” nezvanično.

Među osobama koje su se odlučile da oduzmu sebi život u ovom okrugu su nezaposleni, penzioneri, studenti ili učenici, poljoprivrednici i radnici. Lica koja su se odlučila na taj očajnički potez to najčešće čine vešanjem, vatrenim i hladnim oružjem (kod vatrenog oružja za vrlo malo prednjače lica koja su ga imala u legalnom posedu), a slede osobe koje su sebi skratile život skokom s visine, pa trovanjem. Najačešći motivi za samoubistvo u Južnobačkom okrugu prošle godine su bili nervno rastrojstvo i poremećaj porodičnih odnosa.

Inače, u Vojvodini se na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo. Na celom području Srbije stopa je malo niža, ali je i ona iznad proseka u Evropi. Izračunato je da se u Srbiji godišnje ubije oko 1.300 ljudi, od kojih oko trećina u severnoj pokrajini, a ti podaci kazuju da je mentalno zdravlje stanovništva u državi loše. Posebno zabrinjava podatak da je suicid sve izraženiji među mladima.

Na Klinici za psihijatriju u Novom Sadu u više navrata su naveli da takvim pojavama doprinose mnogi faktori, od nagle promene meteoroloških uslova do zdravstvenih tegoba. Međutim, neposredni „okidač” za takav čin je individualan, a neretko mu kumuje alkohol, i mnogi nesrećnici često ponesu svoju tajnu u grob, bez oproštajne poruke.

Osećaj bespomoćnosti starijih ljudi koji su ostavljeni bez ikakve pažnje, koji uz bolest ostaju još bespomoćniji, veoma je prisutan u takvim situacijama. Stari se osećaju ostavljeno, naročito ako su ostali bez životnog partnera. Osim odbačenosti i usamljenosti, starije osobe često imaju i egzistencijalnih problema. Osoba koja pokuša samoubistvo najčešće šalje poruku da joj je teško i da ima velik problem. Ipak, činjenica je da ljudi podižu ruku na sebe kada izgube veru i nadu da će se u budućnosti nešto promeniti.

Na kraju, ponovimo da, po rečima stručnjaka, novčani problemi postaju sve češće jedan od razloga zbog kojih se ljudi zatvaraju u sebe i počinju da budu besni, dok je mnogo opasniji osećaj beznađa. U takvoj situaciji, oni se ne poveravaju ni porodici, a odluku o samoubistvu donose u trenutku. U motive za taj čin često spadaju i zdravstveni problemi, gubitak posla, nemogućnoost snabdevanja porodice i neke druge poteškoće s kojima ljudi ne mogu u kritičnom trenutku da se izbore.

M. Vujačić