Шверцери марихуане из Албаније падају у Србији

Сва петорица осумњичених, од којих су двојица из Београда а тројица из Приштине, бранили су се ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану, наводи Више јавно тужилаштво.

Након саслушања тужилаштво је предложило судији за prеthodni поступак Вишег суда у Београду да свим осумњиченима одреди притвор, како не би у кратком временском периоду поновили кривично дело, а према двојици осумњичених и због опасности од бекства.

Они су, како је раније објављено, у путничком возилу са ознакама Мисије ОСЦЕ дрогу довезли са Косова и Метохије, а ухапшени су приликом покушаја бекства возилом са места примопредаје. Том приликом код њих тројице полицијски службеници су пронашли још 20 килограма марихуане, као и мању количину кокаина.

Ово није први пут да српске полиција пресеца канале шверца дроге из Албаније. Полиција је у јануару такође пресекла ланац кријумчарења 300 килограма марихуане из Албаније, код Великог Трновца. Тада је, подсетимо, ухапшено пет припадника криминалне групе која је том приликом покушала примопредају марихуане. Они су тада „траву” транспортовали комбијем на путу између Великог Трновца и села Турије, а приликом претреса просторија и возила које су користили пронађено је 87 пакета марихуане припремљене за даљу продају.

Полиција је средином априла запленила 174 килограма марихуане намењене српском тржишту, док део по правилу завршава у земљама Европске уније. Србија је и транзитна тачка, али и тачка задржавања ове врсте наркотика, тако да наша полиција има пуне руке посла.

Упућени извор указује да кријумчари имају разрађене шеме, по којима, углавном камионима, у скривеним шупљинама и међу другом робом, крију забрањени товар.

Рекордна заплена марихуане била је у септембру 2019, када је мушкарац ухапшен на граничном прелазу Градина. Цариници су тада запленили тону и 480 килограма марихуане у камиону. Дрога је била спакована у yakovima међу сточном храном. Те године у марту заплењена је 1,1 тона марихуане на истом граничном прелазу.

- Тактика кријумчара била је да причекају на паркингу због појачане контроле која се спроводи услед перманентног уништавања локатора. То им, међутим, није пошло за руком, јер су их цариници уочили и прегледали мимо граничног прелаза. Током контроле примећено је да су приколице преграђене и да се у дуплој прегради са њихове предње стране налазе торбе пуне марихуане.

Албанија је и даље земља порекла и полазиште за кријумчарење марихуане према земљама западне Европе и ка Турској, где се

обично размењује за хероин. Постоји неколико кријумчарских рута из правца Албаније: преко Северне Македоније, Грчке и Бугарске до Турске, затим преко Северне Македоније и Србије до централних и западних европских земаља, преко Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније до осталих европских земаља и поморским путем од Албаније до Италије и Грчке, а за потребе земаља западне Европе.

Директор Канцеларије Владе Србије за борбу против дрога Милан Пекић изјавио је почетком године да је Србија и даље на централнобалканској рути кријумчарења дроге из Азије и Албаније ка земљама западне Европе, али да је транзитна земља која се, како каже, због активности и рада МУП-а све више заобилази.

Пекић је казао да је употреба марихуане порасла за 18 одсто у последњих 10 година, кокаина за 22 одсто, а синтетичких дрога за 50 одсто.

Балканске организоване криминале групе организују илегалну производњу марихуане у земљама ЕУ због боље цене и зараде, али и лакшег пласирања производа до крајњих купаца. Томе погодује установљени режим преласка државних граница у оквиру шенгенског простора ЕУ, који ове групе злоупотребљавају.

У полицији процењују да ће ОКГ које се баве кријумчарењем марихуане наставити да улажу велика новчана средства у њену производњу у вештачким условима. Кључни разлог је свакако велика зарада због константног приноса у условима вештачке производње (од три до четири бербе годишње). Доступност пољопривредне опреме која се користи за узгој конопље повољно ће утицати на многобројност илегалних лабораторија за производњу марихуане у вештачким условима. Производњи марихуане у вештачким (лабораторијским) условима погодоваће и развој савремених информационих технологија, које омогућавају брзу и лаку доступност информација о начинима и средствима потребним за производњу.

И у Србији се марихуана производи у природним и у вештачким условима. С обзиром на повољне климатске услове за производњу

канабиса (погодују му топли крајеви, влажност, немочварно тло и лако доступна ђубрива), постоји велики број засада на отвореном чије је откривање отежано због неприступачности терена (шуме, планинска села, предели око великих река итд.).

Савремена техничка средства су омогућила лакше организовање и сам поступак производње, као и повећање приноса, а тиме и профита који организоване криминалне групе остварују. Канабис који се производи у Србији углавном је намењен домаћем тржишту, а мањим делом и тржишту ЕУ.

ОКГ које се баве производњом марихуане углавном поседују опрему купљену у продавницама пољопривредне опреме у Србији, док се један део те опреме увози из земаља ЕУ. У већини случајева у питању су биле илегалне лабораторије које су имале до 50 биљака конопље, али је откривено и неколико лабораторија које су бројале више од 1.000 биљака.

М. Бозокин