Случај „Јовањица“ или злоупотреба узгоја индустријске конопље?

Подсетимо, полиција је у уторак пронашла илегалну лабораторију за производњу индијске конопље у вештачким условима и запленила 649,4 килограма осушене марихуане и 65.581 стабљику те опојне дроге у сировом стању, тежине више од четири тоне.

Одговорно лице предузећа „Јовањица” П. К., на чијем је пољопривредном добру нађена дрога је ухапшен и терети се да је починио кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, као и да је вођа организоване криминалне групе која се бавила узгојем кане.

Сумња се да је од јануара до новембра ове године у стакленицима привредног друштва „Јовањица” узгајан канабис, а не индустријска конопља.

Подсетимо, по важећим законским прописима, дозвољено је гајити само сорте конопља које у себи садрже мање од 0,3 одсто психоактивне компоненте THC. У „Јовањици” је, како се тврди, пронађен канабис с далеко већим процентом THC-a од дозвољеног, а исечена је, заплењена и одузета само она биљка која је имала више од 0,3 одсто психоактивне компоненте THC.

Предузеће „Јовањица” из Старе Пазове познато је као један од највећих произвођача органске хране у Србији, а пре неколико месеци добили су и дозволу за производњу индустријске конопље.

Последњих година влада све веће интересовање за узгој индустријске конопље, упркос томе што је многи поистовећују с индијском конопљом, односно марихуаном.

Иако индустријска конопља и марихуана припадају истој врсти, разликују се у сорти. Главна разлика је у садржају психоактивне супстанце THC: индустријска је садржи до 0,3 одсто, а канабис десет одсто и више.

Без обзира на готово занемарљив постотак THC-a, стиче се утисак, по мишљењу појединих узгајивача, да је индустријска конопља неправедно сврстана у исту категорију као и индијска, чије неке сорте имају и више од 20 одсто THC-a.

Србија, а нарочито Војводина, погодно је тле за узгој индустријске конопље, који има дугу традицију у нашој земљи и чији смо значајан произвођач некад били.

Из великог броја удружења која се залажу за проширење површина под конопљом указују на то да у Европи производња индустријске конопље цвета јер је тражња за производима на бази те биљке велика.

Правилник о условима за гајење конопље у нашој земљи објављен је у „Службеном гласнику” 24. јула 2013. године и од тада представља једину законску регулативу којом се уређује гајење конопље у Србији. Правилником је регулисано која сорта конопље се  у Србији може гајити, које услове мора испуњавати правно и физичко лице да би могло започети гајење индустријске конопље, али и који су трошкови, начин и рок издавања дозволе за гајење канабиса.

Подсетимо, у Србији је дозвољено гајење само сорти конопље које припадају врсти конопље cannabis сатива Л, и чији је садржај супстанци из групе тетрахидроканабинола мањи од 0,3 одсто, а може се гајити искључиво ради производње влакана, производње семена за исхрану животиња, испитивања квалитета семена, као и његовог промета. За сетву конопље мора се користити семе које је произведено, дорађено, упаковано и декларисано у складу са законом којим се уређује семе.

Да би легално узгајали конопљу и избегли многобројне непријатности, произвођачима је потребна посебна дозвола Министарства пољопривреде. Такву дозволу може добити само лице које је уписано у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих гљива. Захтев се подноси Министарству пољопривреде, пре сетве конопље, а најкасније до 30. априла текуће године.

Произвођач је у обавези да дозволу за гајење конопље чува годину од дана њеног издавања, као и оригинал рачуна о купљеном семену, декларацију о квалитету семена с видљивим подацима о дорађивачу, односно увознику, количинама и сорти купљеног семена конопље, оригиналну амбалажу у којој је семе конопље било упаковано и етикету с паковања семена.

По примерак дозволе за гајење конопље доставља се Министарству здравља и Министарству унутрашњих послова.

Д. Николић