Slučaj „Jovanjica“ ili zloupotreba uzgoja industrijske konoplje?

Podsetimo, policija je u utorak pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju indijske konoplje u veštačkim uslovima i zaplenila 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljiku te opojne droge u sirovom stanju, težine više od četiri tone.

Odgovorno lice preduzeća „Jovanjica” P. K., na čijem je poljoprivrednom dobru nađena droga je uhapšen i tereti se da je počinio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, kao i da je vođa organizovane kriminalne grupe koja se bavila uzgojem kane.

Sumnja se da je od januara do novembra ove godine u staklenicima privrednog društva „Jovanjica” uzgajan kanabis, a ne industrijska konoplja.

Podsetimo, po važećim zakonskim propisima, dozvoljeno je gajiti samo sorte konoplja koje u sebi sadrže manje od 0,3 odsto psihoaktivne komponente THC. U „Jovanjici” je, kako se tvrdi, pronađen kanabis s daleko većim procentom THC-a od dozvoljenog, a isečena je, zaplenjena i oduzeta samo ona biljka koja je imala više od 0,3 odsto psihoaktivne komponente THC.

Preduzeće „Jovanjica” iz Stare Pazove poznato je kao jedan od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji, a pre nekoliko meseci dobili su i dozvolu za proizvodnju industrijske konoplje.

Poslednjih godina vlada sve veće interesovanje za uzgoj industrijske konoplje, uprkos tome što je mnogi poistovećuju s indijskom konopljom, odnosno marihuanom.

Iako industrijska konoplja i marihuana pripadaju istoj vrsti, razlikuju se u sorti. Glavna razlika je u sadržaju psihoaktivne supstance THC: industrijska je sadrži do 0,3 odsto, a kanabis deset odsto i više.

Bez obzira na gotovo zanemarljiv postotak THC-a, stiče se utisak, po mišljenju pojedinih uzgajivača, da je industrijska konoplja nepravedno svrstana u istu kategoriju kao i indijska, čije neke sorte imaju i više od 20 odsto THC-a.

Srbija, a naročito Vojvodina, pogodno je tle za uzgoj industrijske konoplje, koji ima dugu tradiciju u našoj zemlji i čiji smo značajan proizvođač nekad bili.

Iz velikog broja udruženja koja se zalažu za proširenje površina pod konopljom ukazuju na to da u Evropi proizvodnja industrijske konoplje cveta jer je tražnja za proizvodima na bazi te biljke velika.

Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje u našoj zemlji objavljen je u „Službenom glasniku” 24. jula 2013. godine i od tada predstavlja jedinu zakonsku regulativu kojom se uređuje gajenje konoplje u Srbiji. Pravilnikom je regulisano koja sorta konoplje se  u Srbiji može gajiti, koje uslove mora ispunjavati pravno i fizičko lice da bi moglo započeti gajenje industrijske konoplje, ali i koji su troškovi, način i rok izdavanja dozvole za gajenje kanabisa.

Podsetimo, u Srbiji je dozvoljeno gajenje samo sorti konoplje koje pripadaju vrsti konoplje cannabis sativa L, i čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3 odsto, a može se gajiti isključivo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa. Za setvu konoplje mora se koristiti seme koje je proizvedeno, dorađeno, upakovano i deklarisano u skladu sa zakonom kojim se uređuje seme.

Da bi legalno uzgajali konoplju i izbegli mnogobrojne neprijatnosti, proizvođačima je potrebna posebna dozvola Ministarstva poljoprivrede. Takvu dozvolu može dobiti samo lice koje je upisano u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva. Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, pre setve konoplje, a najkasnije do 30. aprila tekuće godine.

Proizvođač je u obavezi da dozvolu za gajenje konoplje čuva godinu od dana njenog izdavanja, kao i original računa o kupljenom semenu, deklaraciju o kvalitetu semena s vidljivim podacima o dorađivaču, odnosno uvozniku, količinama i sorti kupljenog semena konoplje, originalnu ambalažu u kojoj je seme konoplje bilo upakovano i etiketu s pakovanja semena.

Po primerak dozvole za gajenje konoplje dostavlja se Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

D. Nikolić