Рукопис из деведесетих поново сеје смрт на улицама

На њега је пуцано из возила у покрету, из аутоматског оружја, највероватније „шкорпиона”, а по првим информацијама испаљено је око 20 метака.

Стевовић је био на месту возача „мини мориса” швајцарских регистарских таблица и преминуо је на месту, а смртоносне повреде задобио је хицима у главу. Екипа Хитне помоћи која је изашла на терен, само је констатовала смрт.

Како причају очевици, нападач се кретао у смеру ка Бановом брду.

Испред зграде код које се десило убиство био је и син преминулог, који је прво разговарао с полицијом, а онда и ушао с њима у оближњу зграду у којој се претпоставља да живи.

Убијени Стевовић, како сазнају медији, има озбиљан криминални досије. Недавно се вратио у земљу након служења затворске казне у иностранству.

Само 15 минута након пуцњаве, пронађен је запаљени „бе-ем-ве” с лажним таблицама, из којег је вероватно почињено убиство.

У Србији је од почетка године у криминалним обрачунима убијено 14 лица, чиме се наставља годишњи раст броја ликвидација у нашој земљи. Убиства се често догоде у центру града, усред бела дана, и пред бројним очевицима.

За само пет дана то је треће убиство у Београду. У ноћи између суботе и недеље, на Видиковцу је убијен Огњен Икач (22). Крвави обрачун одиграо се код угоститељског објекта у Улици патријарха Јоаникија. Нападач је успео да побегне, а полиција још увек трага за њим.

Локал у којем је сукоб наводно започео, био је запечаћен. По речима очевидаца, убица је на младића пуцао више пута. Рањени младић је успео да претрчи улицу и избегне рафале, али се срушио између зграда.

У уторак је, у пô бела дана, на београдској Ауто-команди у бомбашком нападу ликвидиран Синиша Милић (45), сарадник Луке Бојовића. Први налази говоре да је бомба испод његовог аутомобила активирана док је возило на семафору чекало промену светла.

Почетком овог месеца у Крушевцу је убијен и Дејан Станковић Ждрокинац (72). Мање од месец дана раније у центру тог града, усред дана и наочиглед бројних грађана, ликвидиран је његов син Војин. 

Лука Радуловић (36), који је јавности постао познат када је пресекао колону председника Александра Вучића у кружном току Топчидерска звезда, убијен је у пуцњави у Црногорској улици у Београду.

Да ли је бара постала премала за крокодиле?

– Цела регионална бара је премала за ту врсту посла – рекао је криминолог Добривоје Радовановић. – У тој бари и у регионалној бари су све могућности или све оно што се може подвргнути организованом криминалу већ је подвргнуто, а иначе је пренасељена што се тиче актера организованог криминала.

С њим се слаже и бивши припадник Службе државне безбедности, Божидар Спасић.

– Са сигурношћу можемо да кажемо да имамо рат на улицама Београда – указује Спасић. – Страх ме да се тај рат не прошири и на улице других градова у Србији. У овом тренутку можемо да кажемо да имамо рат криминалног подземља који, на сву срећу, не изазива колатералну штету.

Углавном су на мети црногорски држављани, али међу жртвама има и домаћих. Убиства међу Црногорцима имају посебну тежину јер је тада познато шта следи.

– Није искључено и вероватно је присутно оно што је традиција у Црној Гори – реванш за убиство или можда крвна освета, за коју смо мислили да је давно ишчезла с ових простора – наводи Радовановић.

На све то треба додати рат међу навијачким фракцијама, али и сукоб још друга два црногорска клана, „кавачког” и „шкаљарског”. У том сукобу је у прва четири месеца ове године убијено троје људи.

Добар познавалац прилика у подземљу Марко Лопушина оцењује за „Дневник” да у се вратиле сачекуше на улицама највећих градова.

– Деведесетих година прошлог века, у време санкција, ратова, бујања криминала свих врста, српска мафија је ојачала кријумчарећи гориво, цигарете, дрогу – каже Лопушина. – Домаће тржиште убрзо је постало тесно за све групе па су почела међусобна убијања. Говорили су да је „бара” мала, а „крокодила” је много па су почела убиства. То је у акцији „Сабља” 2003. године сасечено јер је већина припадника тих група завршила иза решетака, а разбијена је и њихова нарко-мрежа.

Затишје у ликвидацијама, међутим, било је кратког века. Стасале су неке нове групе које су се окренуле шверцу дроге.

– Морамо, нажалост, да се суочимо с чињеницом да смо постали држава у којој се шверцује много дроге. Јесмо транзитна земља за ваљање хероина, кокаина, марихуане и других дрога, али велики део и остане код нас. И овога пута је много крокодила, а бара је и даље мала – истиче Лопушина. – Сачекуше су последица таквог стања. У борби за превласт на нарко-тржишту, које значи и много новца, не преза се од убистава из заседе, постављања бомби... Ако се узме у обзир да је много оружја у илегалном поседу, које се у највећој мери користи за такве обрачуне, такве ликвидације нису велико изненађење.

М. Бозокин