Rukopis iz devedesetih ponovo seje smrt na ulicama

Na njega je pucano iz vozila u pokretu, iz automatskog oružja, najverovatnije „škorpiona”, a po prvim informacijama ispaljeno je oko 20 metaka.

Stevović je bio na mestu vozača „mini morisa” švajcarskih registarskih tablica i preminuo je na mestu, a smrtonosne povrede zadobio je hicima u glavu. Ekipa Hitne pomoći koja je izašla na teren, samo je konstatovala smrt.

Kako pričaju očevici, napadač se kretao u smeru ka Banovom brdu.

Ispred zgrade kod koje se desilo ubistvo bio je i sin preminulog, koji je prvo razgovarao s policijom, a onda i ušao s njima u obližnju zgradu u kojoj se pretpostavlja da živi.

Ubijeni Stevović, kako saznaju mediji, ima ozbiljan kriminalni dosije. Nedavno se vratio u zemlju nakon služenja zatvorske kazne u inostranstvu.

Samo 15 minuta nakon pucnjave, pronađen je zapaljeni „be-em-ve” s lažnim tablicama, iz kojeg je verovatno počinjeno ubistvo.

U Srbiji je od početka godine u kriminalnim obračunima ubijeno 14 lica, čime se nastavlja godišnji rast broja likvidacija u našoj zemlji. Ubistva se često dogode u centru grada, usred bela dana, i pred brojnim očevicima.

Za samo pet dana to je treće ubistvo u Beogradu. U noći između subote i nedelje, na Vidikovcu je ubijen Ognjen Ikač (22). Krvavi obračun odigrao se kod ugostiteljskog objekta u Ulici patrijarha Joanikija. Napadač je uspeo da pobegne, a policija još uvek traga za njim.

Lokal u kojem je sukob navodno započeo, bio je zapečaćen. Po rečima očevidaca, ubica je na mladića pucao više puta. Ranjeni mladić je uspeo da pretrči ulicu i izbegne rafale, ali se srušio između zgrada.

U utorak je, u pô bela dana, na beogradskoj Auto-komandi u bombaškom napadu likvidiran Siniša Milić (45), saradnik Luke Bojovića. Prvi nalazi govore da je bomba ispod njegovog automobila aktivirana dok je vozilo na semaforu čekalo promenu svetla.

Početkom ovog meseca u Kruševcu je ubijen i Dejan Stanković Ždrokinac (72). Manje od mesec dana ranije u centru tog grada, usred dana i naočigled brojnih građana, likvidiran je njegov sin Vojin. 

Luka Radulović (36), koji je javnosti postao poznat kada je presekao kolonu predsednika Aleksandra Vučića u kružnom toku Topčiderska zvezda, ubijen je u pucnjavi u Crnogorskoj ulici u Beogradu.

Da li je bara postala premala za krokodile?

– Cela regionalna bara je premala za tu vrstu posla – rekao je kriminolog Dobrivoje Radovanović. – U toj bari i u regionalnoj bari su sve mogućnosti ili sve ono što se može podvrgnuti organizovanom kriminalu već je podvrgnuto, a inače je prenaseljena što se tiče aktera organizovanog kriminala.

S njim se slaže i bivši pripadnik Službe državne bezbednosti, Božidar Spasić.

– Sa sigurnošću možemo da kažemo da imamo rat na ulicama Beograda – ukazuje Spasić. – Strah me da se taj rat ne proširi i na ulice drugih gradova u Srbiji. U ovom trenutku možemo da kažemo da imamo rat kriminalnog podzemlja koji, na svu sreću, ne izaziva kolateralnu štetu.

Uglavnom su na meti crnogorski državljani, ali među žrtvama ima i domaćih. Ubistva među Crnogorcima imaju posebnu težinu jer je tada poznato šta sledi.

– Nije isključeno i verovatno je prisutno ono što je tradicija u Crnoj Gori – revanš za ubistvo ili možda krvna osveta, za koju smo mislili da je davno iščezla s ovih prostora – navodi Radovanović.

Na sve to treba dodati rat među navijačkim frakcijama, ali i sukob još druga dva crnogorska klana, „kavačkog” i „škaljarskog”. U tom sukobu je u prva četiri meseca ove godine ubijeno troje ljudi.

Dobar poznavalac prilika u podzemlju Marko Lopušina ocenjuje za „Dnevnik” da u se vratile sačekuše na ulicama najvećih gradova.

– Devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija, ratova, bujanja kriminala svih vrsta, srpska mafija je ojačala krijumčareći gorivo, cigarete, drogu – kaže Lopušina. – Domaće tržište ubrzo je postalo tesno za sve grupe pa su počela međusobna ubijanja. Govorili su da je „bara” mala, a „krokodila” je mnogo pa su počela ubistva. To je u akciji „Sablja” 2003. godine sasečeno jer je većina pripadnika tih grupa završila iza rešetaka, a razbijena je i njihova narko-mreža.

Zatišje u likvidacijama, međutim, bilo je kratkog veka. Stasale su neke nove grupe koje su se okrenule švercu droge.

– Moramo, nažalost, da se suočimo s činjenicom da smo postali država u kojoj se švercuje mnogo droge. Jesmo tranzitna zemlja za valjanje heroina, kokaina, marihuane i drugih droga, ali veliki deo i ostane kod nas. I ovoga puta je mnogo krokodila, a bara je i dalje mala – ističe Lopušina. – Sačekuše su posledica takvog stanja. U borbi za prevlast na narko-tržištu, koje znači i mnogo novca, ne preza se od ubistava iz zasede, postavljanja bombi... Ako se uzme u obzir da je mnogo oružja u ilegalnom posedu, koje se u najvećoj meri koristi za takve obračune, takve likvidacije nisu veliko iznenađenje.

M. Bozokin