Радна група за измене Кривичног законика почела рад на пооштравању казнене политике: „Три ударца” воде у затвор

Радну групу чине представници министарстава правде, унутрашњих послова и здравља, судије, тужиоци, представници релевантних институција, криминолошких института, као и струковних удружења и невладиних организација.

Њихов задатак је да изменама Кривичног законика уведу казну доживотног затвора, али и пооштравање казнене политике за најтежа кривична дела, попут производње и стављања у промет наркотика, свих облика насиља, као и за вишеструке повратнике.

Намера је да се у српско законодавство уведе такозвани закон три ударца, што подразумева да учиниоцу дела с елементима насиља, који то дело понавља, то буде значајно тежа околност. Иницијатива о „закону три ударца” потекла је од министра полиције Небојша Стефановића. По његовим речима, суштина предлога је да свако ко понови неко кривично дело с елементима насиља буде оштрије кажњаван, а уколико то учини три пута, казна мора бити драконска.

„Основни циљ је да се сви насилници, без обзира на то о којем виду насиља је реч, кажњавају још оштрије да бисмо утицали на колективну свест грађана Србије и на њихов осећај безбедности“, објаснио је раније министар Стефановић ту иницијативу.

„Схватам да насиље представља растућу друштвену опасност. Након детаљне анализе правног оквира, мислим да је то најефикаснији начин да се насиље сузбије, како с аспекта рада полиције, тако и правосудних органа.“

По речима стручњака, практично би то значило да би приликом другог случаја, учиниоцу минимална казна требало да буде најмање троструко већа него што је запрећена казна за то кривично дело. Уколико би починилац то учинио трећи или сваки следећи пут, може очекивати казну затвора која ће бити најмање 80 одсто од максималне запрећене казне за то кривично дело.

Директор полиције Владимир Ребић каже да полиција од измена Кривичног законика очекује да ће пре свега с улице бити склоњени насилници, односно извршиоци тих кривичних дела, који ће бити суочени са чињеницом да ће значајно више времена провести у затвору.

„На пример, за једно кривично дело за које је у овом тренутку запрећена казна од две до десет година, у првом случају судија ће моћи да му определи казну од две до десет година. Ако понови дело, казна ће бити у распону од шест до десет година, а у сваком следећем случају биће у распону од осам до десет година“, прецизирао је Ребић.

Те измене ће, сматра он, допринети томе да учиниоци тих кривичних дела буду „тамо где им је место”, а не на улицама, и додаје да ће након тих измена бити обезбеђен амбијент за већу безбедност грађана Србије.

Осим тога, изменама ће бити ограничена могућност да суд ублажи казне испод минимума, као и регулисано питање условне осуде.

Стручњаци подсећају на то да је пракса показала да судови изричу углавном условне осуде у више од 50 одсто случајева, ублажавају казне испод минимума, што је недопустиво јер то значи да криминалци не добијају адекватне казне, него их, углавном, пуштају на слободу.

Поменутим изменама се, како кажу стручњаци, пружа могућност да се уведу такозване пооштравајуће околности које тренутно немамо у Кривичном законику, односно судијама се пружа могућност да изричу пресуде преко граница законског оквира за одређена кривична дела. Такође, сматрају да би то знатно допринело смањењу броја повратника.

Измене закона имаће и превентивни и репресивни карактер. Репресивни – јер ће постојати извесност кажњавања – онај ко једном или више пута учини неко тешко кривично дело с елементима насиља сигурно ће бити у затвору ако то јавни тужилац докаже. С друге стране, строге казне имаће одвраћајући карактер за потенцијалне учиниоце кривичних дела.

Те измене прате пример најбољих европских пракси земаља Европске уније, пре свега Велике Британије и Аустрије, тако да ће и Србија у наредних неколико месеци обавити опсежну промену Кривичног законика.

Д. Николић