Radna grupa za izmene Krivičnog zakonika počela rad na pooštravanju kaznene politike: „Tri udarca” vode u zatvor

Radnu grupu čine predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i zdravlja, sudije, tužioci, predstavnici relevantnih institucija, kriminoloških instituta, kao i strukovnih udruženja i nevladinih organizacija.

Njihov zadatak je da izmenama Krivičnog zakonika uvedu kaznu doživotnog zatvora, ali i pooštravanje kaznene politike za najteža krivična dela, poput proizvodnje i stavljanja u promet narkotika, svih oblika nasilja, kao i za višestruke povratnike.

Namera je da se u srpsko zakonodavstvo uvede takozvani zakon tri udarca, što podrazumeva da učiniocu dela s elementima nasilja, koji to delo ponavlja, to bude značajno teža okolnost. Inicijativa o „zakonu tri udarca” potekla je od ministra policije Nebojša Stefanovića. Po njegovim rečima, suština predloga je da svako ko ponovi neko krivično delo s elementima nasilja bude oštrije kažnjavan, a ukoliko to učini tri puta, kazna mora biti drakonska.

„Osnovni cilj je da se svi nasilnici, bez obzira na to o kojem vidu nasilja je reč, kažnjavaju još oštrije da bismo uticali na kolektivnu svest građana Srbije i na njihov osećaj bezbednosti“, objasnio je ranije ministar Stefanović tu inicijativu.

„Shvatam da nasilje predstavlja rastuću društvenu opasnost. Nakon detaljne analize pravnog okvira, mislim da je to najefikasniji način da se nasilje suzbije, kako s aspekta rada policije, tako i pravosudnih organa.“

Po rečima stručnjaka, praktično bi to značilo da bi prilikom drugog slučaja, učiniocu minimalna kazna trebalo da bude najmanje trostruko veća nego što je zaprećena kazna za to krivično delo. Ukoliko bi počinilac to učinio treći ili svaki sledeći put, može očekivati kaznu zatvora koja će biti najmanje 80 odsto od maksimalne zaprećene kazne za to krivično delo.

Direktor policije Vladimir Rebić kaže da policija od izmena Krivičnog zakonika očekuje da će pre svega s ulice biti sklonjeni nasilnici, odnosno izvršioci tih krivičnih dela, koji će biti suočeni sa činjenicom da će značajno više vremena provesti u zatvoru.

„Na primer, za jedno krivično delo za koje je u ovom trenutku zaprećena kazna od dve do deset godina, u prvom slučaju sudija će moći da mu opredeli kaznu od dve do deset godina. Ako ponovi delo, kazna će biti u rasponu od šest do deset godina, a u svakom sledećem slučaju biće u rasponu od osam do deset godina“, precizirao je Rebić.

Te izmene će, smatra on, doprineti tome da učinioci tih krivičnih dela budu „tamo gde im je mesto”, a ne na ulicama, i dodaje da će nakon tih izmena biti obezbeđen ambijent za veću bezbednost građana Srbije.

Osim toga, izmenama će biti ograničena mogućnost da sud ublaži kazne ispod minimuma, kao i regulisano pitanje uslovne osude.

Stručnjaci podsećaju na to da je praksa pokazala da sudovi izriču uglavnom uslovne osude u više od 50 odsto slučajeva, ublažavaju kazne ispod minimuma, što je nedopustivo jer to znači da kriminalci ne dobijaju adekvatne kazne, nego ih, uglavnom, puštaju na slobodu.

Pomenutim izmenama se, kako kažu stručnjaci, pruža mogućnost da se uvedu takozvane pooštravajuće okolnosti koje trenutno nemamo u Krivičnom zakoniku, odnosno sudijama se pruža mogućnost da izriču presude preko granica zakonskog okvira za određena krivična dela. Takođe, smatraju da bi to znatno doprinelo smanjenju broja povratnika.

Izmene zakona imaće i preventivni i represivni karakter. Represivni – jer će postojati izvesnost kažnjavanja – onaj ko jednom ili više puta učini neko teško krivično delo s elementima nasilja sigurno će biti u zatvoru ako to javni tužilac dokaže. S druge strane, stroge kazne imaće odvraćajući karakter za potencijalne učinioce krivičnih dela.

Te izmene prate primer najboljih evropskih praksi zemalja Evropske unije, pre svega Velike Britanije i Austrije, tako da će i Srbija u narednih nekoliko meseci obaviti opsežnu promenu Krivičnog zakonika.

D. Nikolić