Признао кривицу за стравичну несрећу у којој је погинуо малолетник

- Признајем да сам крив и да сам возио без возачке дозволе. Признајем да сам био алкохолисан. Мислим да је узрок несреће то што ме дугим светлима заслепило возило које ми је долазило у сусрет и прелазило на моју страну. Кретао сам се брзином од 69 километара на сат, како стоји у оптужници - рекао је видно потресен Стојановић, који се брани са слободе.

Стравична саобраћајна несрећа, која је однела један млади живот, догодила се у ноћи између 21. и 22. августа 2021. године, када је аутомобил, у којем су се налазила четири младића, слетео у канал Дунав-Тиса-Дунав код Руменке. Он је, како је рекао, скренуо фолксвагеном с пута и ударио у саобраћајни знак, после чега су кола слетела у канал. Тројица младића су испливала, а Вукашиново тело су рониоци Жандармерије касније пронашли у води.

Стојановић је током јучерашњег претреса, пред кривичним већем којим председава судија Наташа Војновић, казао да никада себи неће опростити што те вечери није остао да спава у Степановићеву јер се онда не би десила ова трагедија.

- Јако ми је тешко. Мало је рећи да се кајем. Вукашинова смрт ме прогања и не могу ни да замислим како је његовим родитељима - рекао је Страхиња Стојановић на јучерашњем суђењу, којем су присуствовали и родитељи трагично настрадалог Вукашина Стошића.

Описујући шта се догађало на путу пре несреће, а на којем је, како тврди, пратио сигнализацију, Стојановић је испричао да је за возило са упаљеним дугим светлима, које му је долазило у сусрет, мислио да ће их ударити, јер је више био у његовој траци него у својој, и зато је реаговао воланом удесно.

- Када сам изашао из кола, помогао сам двојици сапутника да изађу и да се попну горе, а потом сам се вратио поново до аута. Тражили смо Вукашина, али га није било. Покушао сам да отворим врата кола, ушао сам у воду, ронио сам. Све сам то радио тражећи Вукашина - испричао је Стојановић.

Наставак суђења је заказан за 20. април, када ће бити саслушани сведоци и вештаци.

        Д. Николић