Припадници ЈСО правоснажно ослобођени оптужби за побуну
Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Специјалног суда којом су бивши припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) ослобођени оптужбе за оружану побуну 2001. године јер је утврђено да су тадашњи догађаји и излазак „беретки“ на улицу код Сава центра у Београду, били „протест“.
Пресудом изреченом 13. јула 2018, сада правоснажном, Милорад Улемек Легија, први командант ЈСО-а, ослобођен је оптужбе за „организовање оружане побуне“ ЈСО-а у новембру 2001. године с Душаном Спасојевићем, а седморица бивших припадника те сада расформиране јединице, ослобођени су оптужби за учествовање у побуни: Душко Маричић Гумар, тадашњи командант сада расформираног ЈСО-а , Звездан Јовановић, заменик команданта, те бивши припадници ЈСО-а Веселин Лечић, Мића Петраковић, Владимир Потић, Драгослав Крсмановић и Драгиша Радић.
Оптужницом подигнутом 2012. године, Тужилаштво је заступало тезу да је у периоду од 9. до 17. новембра 2001. године, ЈСО, која је тада била у саставу Ресора државне безбедности, „отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, део оперативног састава блокирао саобраћај на ауто- путу у два наврата, први пут 10. новембра на делу ауто- пута Нови Сад-Суботица, а 12. новембра у Београду код Сава центра, те да је ЈСО у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине с побуном“.
По тези оптужбе која, како је утврдио суд, није доказана, догађај је наводно био „оружана побуна с циљем рушења тадашње Владе премијера Зорана Ђинђиђића и угрожавања уставног поретка у држави“.
Одбрана је тврдила, с друге стране, да је догађај био „миран протест који су припадници ЈСО предузели због незадовољства јер су 8. новембра 2001. године, због обмана тадашњег врха РДБ-а, у незнању учествовали у акцији хапшења хашких оптуженика браће Бановић, иако је раније власт обећала да ЈСО неће бити ангажована на хапшењу лица с хашких потрница, док се не донесе Закон о сарадњи с Хашким трибуналом“.
Уставни поредак није био угрожен
По оцени Апелационог суда, „правилан је закључак првостепеног суда да, на основу свих изведених доказа, није доказано да предметна дешавања, у периоду од 9. до 17. новембра 2001. године, представљају угрожавање уставног уређења и безбедности државе“, односно да није доказано да су окривљени извршили кривично дело које им се ставља на терет.
Жалба Тужилаштва за организовани криминал на пресуду одбијена је јер, по налажењу Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима, првостепени суд је правилно поступио када је окривљене ослободио од оптужбе с обзиром на то да изведеним доказима није утврђено да су извршили кривично дело оружана побуна.
„Првостепени суд даје за своје чињенично-правне закључке довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд“, наведено је у образложењу другостепене одлуке, објављене на званичном сајту тог суда.
По ставу алелације, доказима изведеним пред првостепеним судом не доказује се тврдња наведене у оптужници. Како је предочено, пресуда првостепеног суда донета је на основу доказа из којих произлази да је узрок предметних дешавања незадовољство Јединице својим учешћењем у хапшењу браће Бановић.
По оцени Апелационог суда у прилог закључку о недоказаности намере окривљених да угрозе уставно уређење и безбедност државе, изазивањем кризе, а потом и пада Владе, постављањем политичких захтева за смену тадашњег министра унутрашњих послова Душана Михајловића, начелника и заменика начелника ресора Државне безбедности Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и доношења Закона о сарадњи с Хашким трибуналом, иде и чињеница да су догађања окончана 17. новембра 2001. без испуњења захтева за смену министра унутрашњих послова, а закон о сарадњи с Хашким трибуналом донет је у априлу 2002. године.
Осим тога, по ставу суда, закључак о недоказаности тезе Тужилаштва, поткрепљује одсуство реакције тадашње државне власти на догађаје које су предмет оптужбе, чињеница да Влада РС није прогласила ванредно стање, да су неки од носилаца врха безбедносних служби у то време отишли на одмор, те да је само четири дана након окончања дешавања одржана прослава славе Јединице за специјалне операције у Центру у Кули, а међу присутним званицама био је тадашњи премијер и већи број државних функционера.
Такође, како се наводи, приликом прославе 2002. године у Кули, „одржан је концерт једне музичке групе, био је присутан државни врх, те су припадници Једнице били награђени сабљама, мачевима и пиштољима, управо од стране те исте Владе, која никада није онакво понашање процесуирала, нити је окарактерисала као оружану побуну, односно окривљени нису били чак ни дисциплински кажњени“.
Ј. Јаковљевић
