Pripadnici JSO pravosnažno oslobođeni optužbi za pobunu

Presudom izrečenom 13. jula 2018, sada pravosnažnom, Milorad Ulemek Legija, prvi komandant JSO-a, oslobođen je optužbe za  „organizovanje oružane pobune“ JSO-a u novembru 2001. godine  s Dušanom Spasojevićem, a sedmorica bivših pripadnika te sada rasformirane  jedinice, oslobođeni su  optužbi za učestvovanje u pobuni: Duško Maričić Gumar, tadašnji komandant sada rasformiranog JSO-a , Zvezdan Jovanović, zamenik komandanta, te bivši pripadnici JSO-a  Veselin Lečić, Mića Petraković, Vladimir Potić,  Dragoslav Krsmanović i Dragiša Radić. 

Optužnicom podignutom 2012. godine, Tužilaštvo je zastupalo tezu da je u periodu od  9. do 17. novembra 2001. godine, JSO, koja je tada bila u sastavu Resora državne bezbednosti, „otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, deo operativnog sastava blokirao saobraćaj na auto- putu u dva navrata, prvi put 10. novembra na delu  auto- puta Novi Sad-Subotica, a 12. novembra u  Beogradu kod Sava centra, te da je JSO u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine s pobunom“.

Po tezi optužbe koja, kako je utvrdio  sud, nije dokazana, događaj je navodno bio „oružana pobuna s ciljem rušenja tadašnje  Vlade  premijera Zorana Đinđiđića i ugrožavanja ustavnog poretka u državi“.

Odbrana je tvrdila, s druge strane, da  je događaj bio „miran protest koji  su pripadnici JSO preduzeli zbog nezadovoljstva jer su  8. novembra 2001. godine, zbog obmana tadašnjeg vrha RDB-a, u neznanju učestvovali u akciji hapšenja haških optuženika braće Banović, iako je ranije vlast obećala da JSO neće biti angažovana na hapšenju lica s haških potrnica, dok se ne donese Zakon o saradnji s Haškim tribunalom“.

Ustavni poredak nije bio ugrožen

Po oceni Apelacionog suda, „pravilan je zaključak prvostepenog suda da, na osnovu svih izvedenih dokaza, nije dokazano da predmetna dešavanja, u periodu od 9. do 17. novembra 2001. godine, predstavljaju ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države“, odnosno da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret.

Žalba Tužilaštva za organizovani kriminal na presudu odbijena je jer, po nalaženju Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe s obzirom na to da izvedenim dokazima nije utvrđeno da su izvršili krivično delo oružana pobuna.  

„Prvostepeni sud daje za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud“, navedeno je u obrazloženju drugostepene odluke, objavljene na zvaničnom sajtu tog suda.

Po stavu alelacije, dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom ne dokazuje se tvrdnja navedene u optužnici. Kako je predočeno, presuda prvostepenog suda doneta je na osnovu dokaza  iz kojih proizlazi da je uzrok predmetnih dešavanja nezadovoljstvo Jedinice svojim učešćenjem u hapšenju braće Banović.

Po oceni Apelacionog suda u prilog zaključku o nedokazanosti namere okrivljenih da ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, izazivanjem krize, a potom i pada Vlade, postavljanjem političkih zahteva za smenu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i donošenja Zakona o saradnji s Haškim tribunalom, ide i činjenica da su događanja okončana 17. novembra 2001. bez ispunjenja zahteva za smenu ministra unutrašnjih poslova, a zakon o saradnji s Haškim tribunalom donet je u aprilu 2002. godine.

Osim toga, po stavu suda, zaključak o nedokazanosti teze  Tužilaštva, potkrepljuje odsustvo reakcije tadašnje državne vlasti  na događaje koje su predmet optužbe, činjenica da Vlada RS nije proglasila vanredno stanje, da su neki od nosilaca vrha bezbednosnih službi u to vreme otišli na odmor, te da je samo četiri dana nakon okončanja  dešavanja održana proslava slave Jedinice za specijalne operacije u Centru u Kuli, a među prisutnim zvanicama bio je tadašnji premijer i veći broj državnih funkcionera.

Takođe, kako se navodi, prilikom proslave 2002. godine u Kuli, „održan je koncert jedne muzičke grupe, bio je prisutan državni vrh, te su pripadnici Jednice bili nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane te iste Vlade, koja nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno  okrivljeni nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni“.

J. Jakovljević