Планирана градња нових објеката и надоградња постојећег затвора у Новом Саду

Реч је о подручју који је ограничен државним путем (ауто-пут Е75) на северу, парцелама породичног становања с источне и западне стране и Пролетерском улицом на југу. Градња нових објеката планирана је на простор западно од затвора који се тренутно користи као пољопривредно земљиште.

Окружни затвор на Клиси један је од највећих у Србији, а саграђен је средином осамдесетих година прошлог века. Иза високих бетонских зидина у Пролетерској улици налазе се две зграде у којима се налазе одељења притвора за 164 лица и издржавање казне капацитета 140 затвореника.

Будући да у тој казненој установи у просеку борави 340 затвореника, а често и више, јасно је да су пројектовани капацитети премашени.

Иначе, унутар затвореног дела поседа налазе се и пратећи објекти за лечење лица лишених слободе, као и садржаји за упошљавање осуђеника, али  и црква сазидана 2003. године, по којој је новосадски затвор специфичан, јер једини у држави у свом саставу има верски објекат.

Иако по степену обезбеђења и изгледу подсећа на казнено поправни завод затвореног типа, по режиму и организацији новосадски затвор категорисан је као установа полуотвореног типа.

Изван добро ограђеног дела, у северном делу комплекса налази се економско двориште, објекат за узгој стоке и живине, као и пластеници за воће и поврће. На том простору је и бетоњерка - погон за израду бетонских елемената и галантерије.

Локација затвора у Новом Саду мењела се неколико пута током историје. Пре комплекса на Клиси затвор се налазио у самом центру, у Дунавској улици, а најдуже је коришћен казамат у оквиру Петроварадинске тврђаве. Осим доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, у казамату је био затворен и један од првих социјалиста у Војводини Васа Пелагић, као и хрватски писац Антун Густав Матош. На листи познатих затвореника су и вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе, који, додуше, није био у затвору, већ у кућном притвору у објектима на Тврђави.

Први прави затвор Нови Сад добија 1900. године, када је по пројекту архитекте Ђуле Вагнера изграђен објекат у стилу класицизма у Дунавској улици 35. Та зграда је, након пресељења затвора на Клису 1986. године, у потпуности реконструисана и преуређена за потребе Архива Војводине.

Током Другог светског рата припадници партизанског покрета, родољуби, Новосађани и многи други затварани су у касарнама, које су фашисти користили, с тим да су стрељања обављана у касарни у Футошкој улици и оној у Улици Војводе Бојовића, док је главни истражни притвор и мучилиште било у “Армији”, згради Команде града која се налазила прекопута тадашњег затвора у Дунавској улици.

- Дефинисање правила уређења и грађења омогућиће реализацију планираних садржаја у складу с потребама и захтевима корисника простора - наведено је у тексту плана генералне регулације Окружног затвора.

Градња нових објеката, тачније зграде притвора, куле осматрачнице, помоћних објеката и ограде, предвиђена је у западном неизграђеном делу планом обухваћеног подручја. Максимални индекс заузетости целог комплекса је 30 одсто, а висина нових зграда до три спрата (од П до П+3), изузев куле - осматрачнице која може бити виша.

Урбанисти објашњавају да је због недовољног капацитета планирана нова зграда за извршење кривичних санкција за око 260 притворених лица, што је скоро дупло више у односу на тренутни капацитет притвора.

И док су нови објекти за смештај затвореника планирани у западном, неизграђеном делу комплекса, у северном, где је економско двориште, могуће је градити помоћне и друге објекте.

У нацрту планског документа на увиду наведено је и да, уколико буде потребе, постојеће грађевине у затворском комплексу, управна зграда и објекти за кажњенике, могу бити надограђени, с тим да висина не прелази три спрата.

- Бетоњерка и остали објекти могу се задржати или уклонити по потребама службе. Унутар комплекса је затворени део ограђен бетонским зидовима висине пет метара, а и око нових објеката за смештај затвореника би, такође, требало планирати ограду висине до пет метара, у складу с одговарајућим стандардима, тако да се обезбеди потребна сигурност - наводе урбанисти.

Предвиђено је да на ободима поседа буде формиран заштитни појас зеленила, што ће, како се очекује, додатно одвојити комплекс казнене установе од околине.

Од укупних планом обухваћених 15,8 хектара, већину површине 11,5 заузима Окружни затвор, што је за око два хектара више него тренутно. Породичном становању намењено је 0,34, док 0,49 хектара заузима мелирациони канал, а за саобраћајне површине издвојено 2,79 хектара.

Нацрт плана генералне регулације окружног затвора у Новом Саду могуће је погледате, до 28. фебруара, сваког радног дана од 9 до 14 часова у просторијама ЈП „Урбанизам“ на Булевару цара Лазара 3, као и на сајтовима тог предузећа и Града Новог Сада, али и у Месној заједници Клиса у Савској улици 27. Писмени приговори на плански документ подносе се Управи за урбанизам Града Новог Сада у Школској 3, након чега ће 16 марта, о пристиглим приговорима и примедбама расправљати Комисија за планове.

Ј. Вукашиновић