Паљење аутомобила – нови тренд обрачуна или потез немоћи

Две вечери пре тога у Нишу је на парикнгу на Византијском булевару изгорео БМВ који је у власништву супруге полицијског инспектора. У последње пола године у том граду запаљено је девет аутомобила, од којих су три у власништву полиције.Током викенда је у Новом Саду изгорео службени аутомобил заменице начелника Интервентне јединице новосадске полиције.

Некако у исто време на мети за сада непознатих особа нашли су се аутомобили који припадају запосленима у полицији или члановима њихових породица, а истраге о тим случајевима су у току.

Полиција је недавно ухапсила четири особе осумњичене да су учестовале у паљењу аутомобила инспектора нишке полиције Дејана Јовановића. Prеthodno је одређен притвор за три особе из Ниша осумњичене да су запалиле службено возило начелника Одељења криминалистичке полиције Дејана Утвића. Иако су аутомобили нишких челника полиције запаљени пред крај прошле године, полиција је стрпљивим и упорним радом на крају дошла до осумњичених за паљење и одредила им притвор.

Све чешће паљење аутомобила, поготово припадника полиције, пре је одраз деловања појединаца него организованих група“, оцењује за „Дневник” криминолог Златко Николић.“ Паљење аутомобила или, уопште, туђе имовине је најбезболнија или најсигурнија освета јер подразумева да се  нешто уради из запећка. То с паљењем аутомобила као новим трендом личи на лудистички покрет када су радници уништавали машине да би сачували радна места.

Овде не могу да досегну како српска пословица каже коња, па шутају самар. Паљења аутомобила полицијским службеницима у Нишу у више наврата , сада и Новом Саду, јесте заправо другачији приступ проблему решавања мржње и немоћи појединаца. Људи који то чине своју мржњу и сопствену немоћ „лече” пламеном јер се тако осећају моћнијима. Другим речима, сопствену немоћ хоће да превазиђу осећањем свемоћи, да би мислили „ево, ја сам цар, ја палим то и не могу ми ништа”.

„Велики брат” не снима паркинге



Држава треба, сматра криминолог Златко Николић, да приступа решавању паљења аутомобила на исти начин, без обзира на то у чијој су они својини, јер је реч о наношењу материјалне штете било да је то ауто обичног грађанина или полицијског службеника.– Увек поред тих запаљених полицијских возила изгори и неко возило обичног грађанина које је само стицајем околности ту било паркирано. Полиција тражи починиоце и није да неће да их нађе, али тешко се улази у траг оваквим пироманима – каже Николић, и додаје да наша паркинг-места нису покривена камерама. – „Велики брат” није знао, или није предвидео, да ће имати посла с „таквим ликовима” који ће палити аутомобиле и тиме  радити оно што се у многим државама већ дешава. Није предвидео да се снимају и паркинзи. Да јесте, то би био већи проблем за пиромане и спречило би их да свој бес и немоћ исказују паљењем туђе имовине, а полицији би помогло да лакше открије починиоца или починиоце.

По речима нашег саговорника, код паљења аутомобила ретко се појављују групе, а уколико и их има, броје највише три члана. Паљењу имовине су склонији појединци јер се ретко догађа да се случајно нађу они који би се удружили да заједно постану пиромани.

– Верујем да је пре реч о појединцима који посежу за упаљачем или шибицом, а да су групе  ретке. Може се доћи до групе ако се случајно нађу једнако „оштећени” од неког полицијског функционера или службеника. То би значило да је он на исти начин „повредио” њих неколико па су се онда они сложили да му запале аутомобил. Чак и када се догоди група, она може имати највише три члана, али не због тога да би се осећали јаче, што је иначе карактеристика груписања, већ за заједничко исказивање беса и мржње – истиче Николић.

Он додаје да грађани Србије и без последњих паљења аутомобила полицијским службеницима, добро знају да се то догађа, као и да се и њима може догодити уколико се сами на време не осигурају и не обезбеде.

– Обичан грађанин зна да му је имовина заштићена само онолико колико је осигурао сопствени ауто. Такође, зна да може имати проблема и ако има сукоб или сукоб интереса с неким од „наопако” насађених људи, који би да стварају или истерују правду само за себе, а на туђу штету. Ти људи,  пошто се баш не осећају моћно, или барем не довољно моћно, то раде ноћу, с добраном припремом да то буде без присуства сведока. Грађани знају за тај јадац јер то није ништа ново и није нешто што се догађа само код нас – закључује Николић.

Љ. Малешевић