Paljenje automobila – novi trend obračuna ili potez nemoći

Dve večeri pre toga u Nišu je na parikngu na Vizantijskom bulevaru izgoreo BMV koji je u vlasništvu supruge policijskog inspektora. U poslednje pola godine u tom gradu zapaljeno je devet automobila, od kojih su tri u vlasništvu policije.Tokom vikenda je u Novom Sadu izgoreo službeni automobil zamenice načelnika Interventne jedinice novosadske policije.

Nekako u isto vreme na meti za sada nepoznatih osoba našli su se automobili koji pripadaju zaposlenima u policiji ili članovima njihovih porodica, a istrage o tim slučajevima su u toku.

Policija je nedavno uhapsila četiri osobe osumnjičene da su učestovale u paljenju automobila inspektora niške policije Dejana Jovanovića. Prethodno je određen pritvor za tri osobe iz Niša osumnjičene da su zapalile službeno vozilo načelnika Odeljenja kriminalističke policije Dejana Utvića. Iako su automobili niških čelnika policije zapaljeni pred kraj prošle godine, policija je strpljivim i upornim radom na kraju došla do osumnjičenih za paljenje i odredila im pritvor.

Sve češće paljenje automobila, pogotovo pripadnika policije, pre je odraz delovanja pojedinaca nego organizovanih grupa“, ocenjuje za „Dnevnik” kriminolog Zlatko Nikolić.“ Paljenje automobila ili, uopšte, tuđe imovine je najbezbolnija ili najsigurnija osveta jer podrazumeva da se  nešto uradi iz zapećka. To s paljenjem automobila kao novim trendom liči na ludistički pokret kada su radnici uništavali mašine da bi sačuvali radna mesta.

Ovde ne mogu da dosegnu kako srpska poslovica kaže konja, pa šutaju samar. Paljenja automobila policijskim službenicima u Nišu u više navrata , sada i Novom Sadu, jeste zapravo drugačiji pristup problemu rešavanja mržnje i nemoći pojedinaca. Ljudi koji to čine svoju mržnju i sopstvenu nemoć „leče” plamenom jer se tako osećaju moćnijima. Drugim rečima, sopstvenu nemoć hoće da prevaziđu osećanjem svemoći, da bi mislili „evo, ja sam car, ja palim to i ne mogu mi ništa”.

„Veliki brat” ne snima parkinge



Država treba, smatra kriminolog Zlatko Nikolić, da pristupa rešavanju paljenja automobila na isti način, bez obzira na to u čijoj su oni svojini, jer je reč o nanošenju materijalne štete bilo da je to auto običnog građanina ili policijskog službenika.– Uvek pored tih zapaljenih policijskih vozila izgori i neko vozilo običnog građanina koje je samo sticajem okolnosti tu bilo parkirano. Policija traži počinioce i nije da neće da ih nađe, ali teško se ulazi u trag ovakvim piromanima – kaže Nikolić, i dodaje da naša parking-mesta nisu pokrivena kamerama. – „Veliki brat” nije znao, ili nije predvideo, da će imati posla s „takvim likovima” koji će paliti automobile i time  raditi ono što se u mnogim državama već dešava. Nije predvideo da se snimaju i parkinzi. Da jeste, to bi bio veći problem za piromane i sprečilo bi ih da svoj bes i nemoć iskazuju paljenjem tuđe imovine, a policiji bi pomoglo da lakše otkrije počinioca ili počinioce.

Po rečima našeg sagovornika, kod paljenja automobila retko se pojavljuju grupe, a ukoliko i ih ima, broje najviše tri člana. Paljenju imovine su skloniji pojedinci jer se retko događa da se slučajno nađu oni koji bi se udružili da zajedno postanu piromani.

– Verujem da je pre reč o pojedincima koji posežu za upaljačem ili šibicom, a da su grupe  retke. Može se doći do grupe ako se slučajno nađu jednako „oštećeni” od nekog policijskog funkcionera ili službenika. To bi značilo da je on na isti način „povredio” njih nekoliko pa su se onda oni složili da mu zapale automobil. Čak i kada se dogodi grupa, ona može imati najviše tri člana, ali ne zbog toga da bi se osećali jače, što je inače karakteristika grupisanja, već za zajedničko iskazivanje besa i mržnje – ističe Nikolić.

On dodaje da građani Srbije i bez poslednjih paljenja automobila policijskim službenicima, dobro znaju da se to događa, kao i da se i njima može dogoditi ukoliko se sami na vreme ne osiguraju i ne obezbede.

– Običan građanin zna da mu je imovina zaštićena samo onoliko koliko je osigurao sopstveni auto. Takođe, zna da može imati problema i ako ima sukob ili sukob interesa s nekim od „naopako” nasađenih ljudi, koji bi da stvaraju ili isteruju pravdu samo za sebe, a na tuđu štetu. Ti ljudi,  pošto se baš ne osećaju moćno, ili barem ne dovoljno moćno, to rade noću, s dobranom pripremom da to bude bez prisustva svedoka. Građani znaju za taj jadac jer to nije ništa novo i nije nešto što se događa samo kod nas – zaključuje Nikolić.

LJ. Malešević