Окривљени се махом бране ћутањем после лишења слободе

Дешава се да у једном предмету, попут оних за кривична дела трговина људима и наркотицима, има и по пет и више лица.

Реч је о делима за која су запрећене казне преко десет година затвора и која често привлаче медијску и пажњу широке јавности. За разлику од ранијих периода у којима је била реткост да се окривљени бране ћутањем, сем можда за тешке злочине, сад је обрнута ситуација. Осумњичене после лишења слободе и задржавања у полицији доводе у тужилаштво где, углавном, не износе одбрану. Таква пракса је и у предметима у којима оптужба није посебно тешка, каже за “Дневник” судија за prеthodni поступак Вишег суда Татјана Ђурашковић.

- Од неколико десетина мојих притворских предмета за пет месеци само један окривљени је изнео одбрану и то онај који је окривљен за убиство своје супруге у околини Новог Сада. Такође, у поменутом периоду било је више привођења због кривичних дела отмице, а сви приведени били су неми пред судијом за prеthodni поступак - каже судија Ђурашковић.

Ваља рећи да осумњичени има право да се брани ћутањем, да се током поступка предомисли па проговори у одбрани, па чак и да лаже. Он конципира одбрану заједно с адвокатом и одлучује када ће да изнесе одбрану.

По свој прилици, недовољно је познато да притвор не служи као казна, већ као мера обезбеђивања присуства осумњиченог, па често уследе у јавности негативни коментари о одлукама судија ако окривљени, који није правосудно оглашен кривим, није одмах стављен иза решетака.

С друге стране, ако је одређен притвор, судија може очекивати уобичајену жалбу на своју одлуку. У последње време постале су учестале жалбе и на меру задржавања до 48 сати у полицији након лишења слободе па и за брањенике који су лишени слободе под сумњом да су починили убиство, наводи судија Ђурашковић. Она објашњава да предлог за одређивање притвора мора да поднесе тужилаштво, без тога судија не може да одреди притвор без обзира на то о каквом кривичном делу се ради, па чак и кад је осумњичен ухваћен на делу.

- Закон каже да судија за prеthodni поступак одређује притвор и евентуално га продужава два пута по 30 дана, односно, укупно до три месеца, а све по предлогу тужиоца. Још три месеца укупно притвор може да продужава Апелациони суд. За тих шест месеци истрага мора да буде завршена, односно, мора да буде подигнута оптужница, а ако није, притвореник истог дана излази и брани се са слободе, а истрага ће да тече - појашњава за наш лист судија за prеthodni поступак Вишег суда Татјана Ђурашковић.

Истини за вољу, у дугогодишњој пракси више се одређује притвор, него што се одбијају предлози за њега, могло би се рећи и знатно више.

Судија за prеthodni поступак како год да одлучи, једна страна буде незадовољна, или бранилац или тужилац. Та страна има право да у року од три дана на решење судије за prеthodni поступак уложи жалбу, о чему одлучује ванпретресно веће, које броји три члана.

Иначе, колико год пута да осумњичени тражи и подноси предлог да му се притвор укине или одреди блажа мера, о томе одлучује судија за prеthodni поступак. То важи и у случају да му је притвор одређен од стране Апелационог суда. Том приликом, судија је у обавези да тражи од тужиоца мишљење, не сагласност, које може да буде и негативно, односно да се противи, што судија не мора да усвоји.

        М. Вујачић