Okrivljeni se mahom brane ćutanjem posle lišenja slobode

Dešava se da u jednom predmetu, poput onih za krivična dela trgovina ljudima i narkoticima, ima i po pet i više lica.

Reč je o delima za koja su zaprećene kazne preko deset godina zatvora i koja često privlače medijsku i pažnju široke javnosti. Za razliku od ranijih perioda u kojima je bila retkost da se okrivljeni brane ćutanjem, sem možda za teške zločine, sad je obrnuta situacija. Osumnjičene posle lišenja slobode i zadržavanja u policiji dovode u tužilaštvo gde, uglavnom, ne iznose odbranu. Takva praksa je i u predmetima u kojima optužba nije posebno teška, kaže za “Dnevnik” sudija za prethodni postupak Višeg suda Tatjana Đurašković.

- Od nekoliko desetina mojih pritvorskih predmeta za pet meseci samo jedan okrivljeni je izneo odbranu i to onaj koji je okrivljen za ubistvo svoje supruge u okolini Novog Sada. Takođe, u pomenutom periodu bilo je više privođenja zbog krivičnih dela otmice, a svi privedeni bili su nemi pred sudijom za prethodni postupak - kaže sudija Đurašković.

Valja reći da osumnjičeni ima pravo da se brani ćutanjem, da se tokom postupka predomisli pa progovori u odbrani, pa čak i da laže. On koncipira odbranu zajedno s advokatom i odlučuje kada će da iznese odbranu.

Po svoj prilici, nedovoljno je poznato da pritvor ne služi kao kazna, već kao mera obezbeđivanja prisustva osumnjičenog, pa često uslede u javnosti negativni komentari o odlukama sudija ako okrivljeni, koji nije pravosudno oglašen krivim, nije odmah stavljen iza rešetaka.

S druge strane, ako je određen pritvor, sudija može očekivati uobičajenu žalbu na svoju odluku. U poslednje vreme postale su učestale žalbe i na meru zadržavanja do 48 sati u policiji nakon lišenja slobode pa i za branjenike koji su lišeni slobode pod sumnjom da su počinili ubistvo, navodi sudija Đurašković. Ona objašnjava da predlog za određivanje pritvora mora da podnese tužilaštvo, bez toga sudija ne može da odredi pritvor bez obzira na to o kakvom krivičnom delu se radi, pa čak i kad je osumnjičen uhvaćen na delu.

- Zakon kaže da sudija za prethodni postupak određuje pritvor i eventualno ga produžava dva puta po 30 dana, odnosno, ukupno do tri meseca, a sve po predlogu tužioca. Još tri meseca ukupno pritvor može da produžava Apelacioni sud. Za tih šest meseci istraga mora da bude završena, odnosno, mora da bude podignuta optužnica, a ako nije, pritvorenik istog dana izlazi i brani se sa slobode, a istraga će da teče - pojašnjava za naš list sudija za prethodni postupak Višeg suda Tatjana Đurašković.

Istini za volju, u dugogodišnjoj praksi više se određuje pritvor, nego što se odbijaju predlozi za njega, moglo bi se reći i znatno više.

Sudija za prethodni postupak kako god da odluči, jedna strana bude nezadovoljna, ili branilac ili tužilac. Ta strana ima pravo da u roku od tri dana na rešenje sudije za prethodni postupak uloži žalbu, o čemu odlučuje vanpretresno veće, koje broji tri člana.

Inače, koliko god puta da osumnjičeni traži i podnosi predlog da mu se pritvor ukine ili odredi blaža mera, o tome odlučuje sudija za prethodni postupak. To važi i u slučaju da mu je pritvor određen od strane Apelacionog suda. Tom prilikom, sudija je u obavezi da traži od tužioca mišljenje, ne saglasnost, koje može da bude i negativno, odnosno da se protivi, što sudija ne mora da usvoji.

        M. Vujačić