Од почетка године страдало девет жена

Последњи случај породичног насиља догодио се 17. маја у Ваљеву, када је страдала А. И. (34), мајка двоје деце, коју је око 5.30 часова ујутру, како се сумња, усмртио бивши партнер.

Ваљевска полиција је, после интензивне потраге, пронашла његово тело, а реч је о суспендованом полицајцу М. М. (52) из тог града чије је тело пронађено на полигону на Петом пуку. Како је раније саопштила Полицијска управа у Ваљеву, убијена жена је у фебруару пријавила М. М. да је прогања. Он је тада ухапшен, полиција му је одузела оружје, службену легитимацију и значку, након чега је спроведен на саслушање у Основно јавно тужилаштво у Ваљеву. М. М. је пресудом правоснажно осуђен на казну затвора од пет месеци, условно на три године, као и меру забране приближавања и комуникације са жртвом на удаљености мањој од 100 метара, такође у трајању од три године. Поред тога, Полицијска управа у Ваљеву против њега је у фебруару покренула дисциплински поступак и удаљен је са посла.

Током протекле године, у породично-партнерском насиљу, живот је изгубило чак 26 жена, колико и 2019. године.

У 2018. години убијено је 30 жена, а поражавајућа статистика о насиљу над женама у Србији показује да је број убијених жена од 2000. године до сада готово истоветан на годишњем нивоу. У Србији је током последњих десет година у породичном насиљу убијено више од 300 жена.

Пре шест година, 2015. године, за само два-три дана убијено је чак седам жена. Злочини су се десили у Великој Плани, Кањижи, Чачку и Београду и они су били повод за покретање иницијативе за проглашење националног дана борбе против насиља и убистава жена.

Национални Дан сећања на жене жртве насиља у породици, 18. мај, обележава се од 2017. године одлуком Владе Србије.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је, поводом националног Дана сећања на жене жртве насиља, апеловао на све жене које трпе насиље да надлежним органима пријаве насилнике који их злостављају, како би им се обезбедила одговарајућа заштита и предупредио трагичан исход.

Пашалић је навео да непријављивање и трпљење насиља отвара зачарани круг насиља, који у одређеном броју случајева има трагичне последице по жртву и додао да то насиље отвара и нови круг насиља - тако што од деце прави или будуће насилнике или будуће жртве.

Жене које су жртве било ког облика насиља треба да то пријаве надлежним институцијама или да помоћ потраже преко Националне СОС линије 0800-222-003.

Стрчњаци сматрају да би било мање убијених жена када би се на проблем реаговало „у старту”, односно када би се схватило да су убиства епилог насиља над женама. Како кажу, проблем је што се малтретирање и насиље и даље не пријављује јер нико од комшија и породице не жели да се замера и сматра да није њихово да се мешају у „породичне ствари“.

Према речима координатора Сигурне куће Весна Станојевић, важно је причати на тему насиља, како би утицали и повећали свест код људи, а поготово жена које су жртве насиља јер је највећа грешка жртава то што ћуте.

- Неопходно је да се насиље пријави и то је најважнији савет свим женама јер већина њих ћути, преко тога прелазе, а неке од њих и негирају проблем - истакла је Станојевић за Танјуг и додала да то може бити било ко из блиског окружења у кога жртва има поверења.

Нови закон за спречавање насиља у породици дао је резулате и насилници се, углавном, придржавају тог закона, односно његове одредбе која подразумева забрану приласка.

- Насилници најчешће поштују забрану приласка, али само до тренутка када она важи. Дешава се да одмах по истеку почну са поновним малтретирањем жртве - рекла је Станојевић.

Влада Србије је, на предлог Министарства за рад и социјална питања, усвојила Стратегију за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици 2021-2025, а у току је и израда Акционог плана за период 2021-2023.

Стратегија као своје циљеве, између осталог, дефинише развијање програма превенције кроз све системе и усвајање стандарда за услугу програма рада са учиниоцима родно заснованог насиља према женама, успостављање и унапређивање општих и специјализованих услуга подршке (СОС телефони, сигурне куће, бесплатна правна помоћ и друго) за жене жртве насиља на целој територији Србије и њихово финансирање из националног, покрајинског и локалног буџета. Такође, Стратегија предвиђа и успостављање јединствене централне евиденције о свим облицима родно заснованог насиља према женама и насиља у породици.

Ипак, насилници који су решили да неког повреде то ће и учинити, без обзира на закон, и то се најчешће завршава смртним исходом, каже Станојевић.

- Насилник који је решио да се некоме освети, повреди или га убије не чита законе. Он је ту одлуку донео са намером да је спроведе, а највећи број таквих људи након тога изврши самубиство - истиче Станојевић.

Психолози кажу да међу починиоцима убистава жена има супружника из свих социјалних структура. Било је и богатих, моћних и високообразованих починилаца, али и оних са маргина друштва. Насилник када донесе одлуку да убије, он ће то и учинити, а најчешће је то партнер. Може се приметити да је, до сада највећи број убистава почињен ватреним оружијем, ножем, чекићем, шипком...

Иначе, у Србији се за време пандемије коронавируса није повећао број насиља у породици у односу на prеthodnu годину, за разлику од других земаља у којима се тај број драстично повећао.

Д. Николић