Od početka godine stradalo devet žena

Poslednji slučaj porodičnog nasilja dogodio se 17. maja u Valjevu, kada je stradala A. I. (34), majka dvoje dece, koju je oko 5.30 časova ujutru, kako se sumnja, usmrtio bivši partner.

Valjevska policija je, posle intenzivne potrage, pronašla njegovo telo, a reč je o suspendovanom policajcu M. M. (52) iz tog grada čije je telo pronađeno na poligonu na Petom puku. Kako je ranije saopštila Policijska uprava u Valjevu, ubijena žena je u februaru prijavila M. M. da je proganja. On je tada uhapšen, policija mu je oduzela oružje, službenu legitimaciju i značku, nakon čega je sproveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu. M. M. je presudom pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od pet meseci, uslovno na tri godine, kao i meru zabrane približavanja i komunikacije sa žrtvom na udaljenosti manjoj od 100 metara, takođe u trajanju od tri godine. Pored toga, Policijska uprava u Valjevu protiv njega je u februaru pokrenula disciplinski postupak i udaljen je sa posla.

Tokom protekle godine, u porodično-partnerskom nasilju, život je izgubilo čak 26 žena, koliko i 2019. godine.

U 2018. godini ubijeno je 30 žena, a poražavajuća statistika o nasilju nad ženama u Srbiji pokazuje da je broj ubijenih žena od 2000. godine do sada gotovo istovetan na godišnjem nivou. U Srbiji je tokom poslednjih deset godina u porodičnom nasilju ubijeno više od 300 žena.

Pre šest godina, 2015. godine, za samo dva-tri dana ubijeno je čak sedam žena. Zločini su se desili u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu i oni su bili povod za pokretanje inicijative za proglašenje nacionalnog dana borbe protiv nasilja i ubistava žena.

Nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici, 18. maj, obeležava se od 2017. godine odlukom Vlade Srbije.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je, povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, apelovao na sve žene koje trpe nasilje da nadležnim organima prijave nasilnike koji ih zlostavljaju, kako bi im se obezbedila odgovarajuća zaštita i predupredio tragičan ishod.

Pašalić je naveo da neprijavljivanje i trpljenje nasilja otvara začarani krug nasilja, koji u određenom broju slučajeva ima tragične posledice po žrtvu i dodao da to nasilje otvara i novi krug nasilja - tako što od dece pravi ili buduće nasilnike ili buduće žrtve.

Žene koje su žrtve bilo kog oblika nasilja treba da to prijave nadležnim institucijama ili da pomoć potraže preko Nacionalne SOS linije 0800-222-003.

Strčnjaci smatraju da bi bilo manje ubijenih žena kada bi se na problem reagovalo „u startu”, odnosno kada bi se shvatilo da su ubistva epilog nasilja nad ženama. Kako kažu, problem je što se maltretiranje i nasilje i dalje ne prijavljuje jer niko od komšija i porodice ne želi da se zamera i smatra da nije njihovo da se mešaju u „porodične stvari“.

Prema rečima koordinatora Sigurne kuće Vesna Stanojević, važno je pričati na temu nasilja, kako bi uticali i povećali svest kod ljudi, a pogotovo žena koje su žrtve nasilja jer je najveća greška žrtava to što ćute.

- Neophodno je da se nasilje prijavi i to je najvažniji savet svim ženama jer većina njih ćuti, preko toga prelaze, a neke od njih i negiraju problem - istakla je Stanojević za Tanjug i dodala da to može biti bilo ko iz bliskog okruženja u koga žrtva ima poverenja.

Novi zakon za sprečavanje nasilja u porodici dao je rezulate i nasilnici se, uglavnom, pridržavaju tog zakona, odnosno njegove odredbe koja podrazumeva zabranu prilaska.

- Nasilnici najčešće poštuju zabranu prilaska, ali samo do trenutka kada ona važi. Dešava se da odmah po isteku počnu sa ponovnim maltretiranjem žrtve - rekla je Stanojević.

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, usvojila Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021-2025, a u toku je i izrada Akcionog plana za period 2021-2023.

Strategija kao svoje ciljeve, između ostalog, definiše razvijanje programa prevencije kroz sve sisteme i usvajanje standarda za uslugu programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uspostavljanje i unapređivanje opštih i specijalizovanih usluga podrške (SOS telefoni, sigurne kuće, besplatna pravna pomoć i drugo) za žene žrtve nasilja na celoj teritoriji Srbije i njihovo finansiranje iz nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog budžeta. Takođe, Strategija predviđa i uspostavljanje jedinstvene centralne evidencije o svim oblicima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Ipak, nasilnici koji su rešili da nekog povrede to će i učiniti, bez obzira na zakon, i to se najčešće završava smrtnim ishodom, kaže Stanojević.

- Nasilnik koji je rešio da se nekome osveti, povredi ili ga ubije ne čita zakone. On je tu odluku doneo sa namerom da je sprovede, a najveći broj takvih ljudi nakon toga izvrši samubistvo - ističe Stanojević.

Psiholozi kažu da među počiniocima ubistava žena ima supružnika iz svih socijalnih struktura. Bilo je i bogatih, moćnih i visokoobrazovanih počinilaca, ali i onih sa margina društva. Nasilnik kada donese odluku da ubije, on će to i učiniti, a najčešće je to partner. Može se primetiti da je, do sada najveći broj ubistava počinjen vatrenim oružijem, nožem, čekićem, šipkom...

Inače, u Srbiji se za vreme pandemije koronavirusa nije povećao broj nasilja u porodici u odnosu na prethodnu godinu, za razliku od drugih zemalja u kojima se taj broj drastično povećao.

D. Nikolić