Од данас се мери средња брзина вожње на ауто-путу

Реч је о пројекту МУП-а и „Путева Србије”, који мере средњу брзину на основу времена проласка кроз наплатне рампе

Камере ЈП „Путеви Србије” инсталиране су на свим за то предвиђеним местима, а брзина ће се мерити на основу времена проласка од једне до друге наплатне рампе.

Возачима са српским таблицама којима се брзина којом су се кретали не уклопи у прописану, казна ће стићи на кућну адресу, али ће сваки возач податак о просечној брзини којом се кретао моћи да види на рачуну на наплатној рампи. С друге стране, странце ће Саобраћајна полиција заустављати одмах на наплатној рампи, а они ће морати да плате казну код најближег судије за прекршаје.

Возачи неће моћи тако лако, евентуалним заустављањем на средини деонице – на одморишту или бензинској станици – да избегну кажњавање јер ће и број возила „пресретача” на свим деоницама српских ауто-путева бити повећан.

Тако, на пример, на деоници Суботица–Ниш, дугој 423 километара, дозвољено време проласка је три сата и 31 минут, док се од Београда до Ниша не сме стићи брже од једног сата и 58 минута. Минимално време потребно да се не прекорачи просечних 120 километар на час од Београда до Суботице је сат и 34 минута, а на релацији Београд–Шид – 54 минута. Од Хоргоша до Прешева, на деоници дугој 537 километара, не може се брже од четири сата и 16 минута, а од наплатне рампе Врчин до наплатне рампе Прешево минимално време проласка у дозвољеним оквирима износи три сата.

Возачи треба да буду свесни тога да се ограничења морају поштовати и да се не исплати журити негде јер ће их на овај или онај начин стићи заслужена казна.

„Путеви Србије” документују улазак и излазак возила на наплатној станици и у зависности од тога да ли је возило прекорачило брзину кретања ће достављати МУП-у све потребне податке да се возач процесуира.

Цео систем за снимање средње брзине на ауто-путу власништво је „Путева Србије”. Све наплатне станице су покривене камерама, повезане оптичким каблом и имају један централни сервер, а све кућице имају идентично, синхронизовано време и тачно се зна када је ко ушао на ауто-пут и када је изашао с њега.

Предвиђене казне за возаче који буду возили брже

За вожњу брзином од 120 до 140 км на сат следује новчана казна од 3.000 динара, док ће за вожњу брзином од 141 до 150 км на сат морати да се плати казна од 5.000 динара.

• С 10.000 динара биће кажњени они који возе брзином од 151 до 160 километара на сат, а казна од 10.000 до 20.000 динара предвиђена је за вожњу брзином од 161 до 180 километара на сат, плус три негативна поена и месец до 12 месеци без возачке дозволе.
• За „дивљање” ауто-путевима брзином од 181 до 200 километара на сат казна износи од 20.000 до 40.000 динара, уз дан до 30 дана затвора, шест негативних поена и три до 12 месеци без дозволе.
• Од 100.000 до 120.000 динара мораће да издвоје на име казне они који возе од 201 до 220 километара на сат, а следује им и од 15 до 60 дана затвора, али и 14 негативних поена и осам до 12 месеци без дозволе.

За вожњу бржу од 221 километар на сат новчане казне нема, али је предвиђена затворска од 30 до 60 дана, уз 15 негативних поена и одузимање дозволе на период од девет до 12 месеци.

Подсетимо, систем мерења средње брзине на ауто-путу користи се већ дуги низ година у више европских земаља. „Секшн контрол”, радарски систем за контролу ограничења брзине на једној деоници, веома успешно дисциплинује возаче у Аустрији већ 14 година. Први фиксни „секшн контрол” инсталиран је септембра 2003. године у тунелу Кајзермилен на бечком аутопуту А-22, а циљ је био да се  возачи натерају да поштују ограничење брзине од 80 км/ч у тунелу који иде испоред дела главног града. По статистичким подацима, број удеса на тој деоници смањен је чак 50 одсто, а од његовог постављања није било више ниједног удеса са смртним исходом чији је узрок било прекорачење брзине. У Швајцарској је прва контрола ограничења брзине на једној деоници уведена јануара 2011. године на А-2 у Арисдорфтунелу у кантону Базел. У Великој Британији се већ дуже користи надзирање ограничења брзине на једној деоници, и тамо носи назив СПЕЦС. У Италији тај систем носи назив „Тутор” и по функционисању највише личи на аустријски. И у Холандији постоји систем надзора ограничења брзине на једној деоници и тамо се зове „Трајецтцонтроле”, а снима свако возило инфрацревеним блицем отпозади.

Мерење средње брзине возила на ауто-путу нема за циљ кажњавање грађана већ смањење броја страдалих.

С. Х.