Od danas se meri srednja brzina vožnje na auto-putu

Reč je o projektu MUP-a i „Puteva Srbije”, koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe

Kamere JP „Putevi Srbije” instalirane su na svim za to predviđenim mestima, a brzina će se meriti na osnovu vremena prolaska od jedne do druge naplatne rampe.

Vozačima sa srpskim tablicama kojima se brzina kojom su se kretali ne uklopi u propisanu, kazna će stići na kućnu adresu, ali će svaki vozač podatak o prosečnoj brzini kojom se kretao moći da vidi na računu na naplatnoj rampi. S druge strane, strance će Saobraćajna policija zaustavljati odmah na naplatnoj rampi, a oni će morati da plate kaznu kod najbližeg sudije za prekršaje.

Vozači neće moći tako lako, eventualnim zaustavljanjem na sredini deonice – na odmorištu ili benzinskoj stanici – da izbegnu kažnjavanje jer će i broj vozila „presretača” na svim deonicama srpskih auto-puteva biti povećan.

Tako, na primer, na deonici Subotica–Niš, dugoj 423 kilometara, dozvoljeno vreme prolaska je tri sata i 31 minut, dok se od Beograda do Niša ne sme stići brže od jednog sata i 58 minuta. Minimalno vreme potrebno da se ne prekorači prosečnih 120 kilometar na čas od Beograda do Subotice je sat i 34 minuta, a na relaciji Beograd–Šid – 54 minuta. Od Horgoša do Preševa, na deonici dugoj 537 kilometara, ne može se brže od četiri sata i 16 minuta, a od naplatne rampe Vrčin do naplatne rampe Preševo minimalno vreme prolaska u dozvoljenim okvirima iznosi tri sata.

Vozači treba da budu svesni toga da se ograničenja moraju poštovati i da se ne isplati žuriti negde jer će ih na ovaj ili onaj način stići zaslužena kazna.

„Putevi Srbije” dokumentuju ulazak i izlazak vozila na naplatnoj stanici i u zavisnosti od toga da li je vozilo prekoračilo brzinu kretanja će dostavljati MUP-u sve potrebne podatke da se vozač procesuira.

Ceo sistem za snimanje srednje brzine na auto-putu vlasništvo je „Puteva Srbije”. Sve naplatne stanice su pokrivene kamerama, povezane optičkim kablom i imaju jedan centralni server, a sve kućice imaju identično, sinhronizovano vreme i tačno se zna kada je ko ušao na auto-put i kada je izašao s njega.

Predviđene kazne za vozače koji budu vozili brže

Za vožnju brzinom od 120 do 140 km na sat sleduje novčana kazna od 3.000 dinara, dok će za vožnju brzinom od 141 do 150 km na sat morati da se plati kazna od 5.000 dinara.

• S 10.000 dinara biće kažnjeni oni koji voze brzinom od 151 do 160 kilometara na sat, a kazna od 10.000 do 20.000 dinara predviđena je za vožnju brzinom od 161 do 180 kilometara na sat, plus tri negativna poena i mesec do 12 meseci bez vozačke dozvole.
• Za „divljanje” auto-putevima brzinom od 181 do 200 kilometara na sat kazna iznosi od 20.000 do 40.000 dinara, uz dan do 30 dana zatvora, šest negativnih poena i tri do 12 meseci bez dozvole.
• Od 100.000 do 120.000 dinara moraće da izdvoje na ime kazne oni koji voze od 201 do 220 kilometara na sat, a sleduje im i od 15 do 60 dana zatvora, ali i 14 negativnih poena i osam do 12 meseci bez dozvole.

Za vožnju bržu od 221 kilometar na sat novčane kazne nema, ali je predviđena zatvorska od 30 do 60 dana, uz 15 negativnih poena i oduzimanje dozvole na period od devet do 12 meseci.

Podsetimo, sistem merenja srednje brzine na auto-putu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja. „Sekšn kontrol”, radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina. Prvi fiksni „sekšn kontrol” instaliran je septembra 2003. godine u tunelu Kajzermilen na bečkom autoputu A-22, a cilj je bio da se  vozači nateraju da poštuju ograničenje brzine od 80 km/č u tunelu koji ide ispored dela glavnog grada. Po statističkim podacima, broj udesa na toj deonici smanjen je čak 50 odsto, a od njegovog postavljanja nije bilo više nijednog udesa sa smrtnim ishodom čiji je uzrok bilo prekoračenje brzine. U Švajcarskoj je prva kontrola ograničenja brzine na jednoj deonici uvedena januara 2011. godine na A-2 u Arisdorftunelu u kantonu Bazel. U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenja brzine na jednoj deonici, i tamo nosi naziv SPECS. U Italiji taj sistem nosi naziv „Tutor” i po funkcionisanju najviše liči na austrijski. I u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo se zove „Trajectcontrole”, a snima svako vozilo infracrevenim blicem otpozadi.

Merenje srednje brzine vozila na auto-putu nema za cilj kažnjavanje građana već smanjenje broja stradalih.

S. H.