ОПРЕЗ: Нигеријска превара поново хара Србијом
“Нигеријска превара”, која лаковерне грађане доводи у заблуду да ће брзо доћи до зараде, поново се појавила у Србији. Реч је о превари која постоји већ две деценије, а иако делује нереално, многи наши суграђани су се сусрели с њом, а неки су чак и били преварени. Према доступним подацима на овај начин лопови зараде неколико милиона годишње.
Први, пријављени, случај ове преваре у нашој земљи се догодио 2009. године, када је један лаковерни суграђанин насео на превару и остао без 2.500 долара.
Ради се о преварама које стижу у виду лажних порука о добицима на играма на срећу, добротворним прилозима, с љубавним и пословним понудама, хуманитарним акцијама, наслеђа имовине преминулих особа - најчешће даљих рођака... Извршење “Нигеријске преваре” углавном почиње убеђивањем жртаве да учествују у подели одређених новчаних фондова, и то ако унапред уплате одређени новчани износ.
Електронском поруком (најчешће “спам” поруком) од примаоца поруке се тражи помоћ за трансфер великих новчаних износа, од пар стотина хиљада до пар десетина милиона долара за који ће, након обављеног трансфера добити одређени проценат као надокнаду.
Жртаве преваре треба да сносе наводне трошкове отварања одређених рачуна да плате таксе и порезе, провизије на трансфере, да уплате депозите... Након што уплате прве суме новца које преваранти траже, даљим захтевима за уплате нема краја, а жртва се константно држи у заблуди помоћу низа фалсификованих докумената. Интересантно је да је пошиљалац поруке спреман да новац подели са оним ко му помогне да изврши трансфер новца.
“Нигеријска превара” увек функционише по истом принципу. Мејл, из иностранства, се шаље на неколико хиљада адреса и чека се жртва. Нигерија је била прва земља одакле су жртвама били слати захтеви, па се и по томе превара овако названа.
Овај начин преваре се користи и на друштвеним мрежама. Наиме, контактира вас непозната особа из иностранства и пошаље захтев за пријатељство с лажног профила. Најчешће то буду профили атрактивних жена. Када жртва прихвати пријатељство, креће културна преписка, која прераста у флерт, а потом следе отворени “врући” разговори. Након тога предлаже да размените голишаве фотографије и видео снимке. Но, прво ви треба да јој пошаљете своје, а потом ће и она вама.
И док лаковерна жртва очекује заузврат фотографију атрактивне “пријатељице”, стиже му порука да уплати одређен износ новца ако жели да фотографија или видео буди избрисани. Уколико тражени износ не буде уплаћен фотографија, видео и “врела” преписка биће послати породици и пријатељима. Наравно, у поруци је наведена и адреса на коју треба уплатити новац, али и одређени рок за уплату.
Интернет је препун таквих и сличних мејлова и порука. Стручњаци упозоравају да уколико добијете поруке у којима вам неко нуди новац, а немате појма о коме се ради не одговарајте на такве мејлове и поруке.
Преваранти до адреса долазе из телефонских именика, уколико шаљу пошту писаним путем, а ако је у питању интернет, онда најчешће узимају адресе на основу неке раније пријаве за неке бесплатне новине или слично. За месец дана преваранти могу да сакупе и по неколико десетина хиљада адреса, а слање писма на интернету траје два минута и не кошта ништа. С омасовљењем приступа мобилној телефонији, починиоци овог вида преваре се све чешће служе СМС порукама за намамљивање жртава.
Такође, треба бити опрезан и личне податке не давати преко телефона и мејлом. Такође, готовинске чекове не треба давати трећем лицу, нити уплаћивати новац било коме кога не познајете. Оштећени грађани се, увек, ради консултација могу обратити полицијским службеницима Одељења за борбу против високотехнолошког криминала.
Један од новинара, када је откривена “Нигеријска превара”, контактирао је Нигеријца који је био међу онима који варају људе на овакав начин. На питање новинара: “Колико кошта да се изведе једна оваква превара?”, преварант је рекао: „Два долара. Долар да се плати сат интернета у кафеу и још долар да се попије кафа.”
Д. Николић