OPREZ: Nigerijska prevara ponovo hara Srbijom
“Nigerijska prevara”, koja lakoverne građane dovodi u zabludu da će brzo doći do zarade, ponovo se pojavila u Srbiji. Reč je o prevari koja postoji već dve decenije, a iako deluje nerealno, mnogi naši sugrađani su se susreli s njom, a neki su čak i bili prevareni. Prema dostupnim podacima na ovaj način lopovi zarade nekoliko miliona godišnje.
Prvi, prijavljeni, slučaj ove prevare u našoj zemlji se dogodio 2009. godine, kada je jedan lakoverni sugrađanin naseo na prevaru i ostao bez 2.500 dolara.
Radi se o prevarama koje stižu u vidu lažnih poruka o dobicima na igrama na sreću, dobrotvornim prilozima, s ljubavnim i poslovnim ponudama, humanitarnim akcijama, nasleđa imovine preminulih osoba - najčešće daljih rođaka... Izvršenje “Nigerijske prevare” uglavnom počinje ubeđivanjem žrtave da učestvuju u podeli određenih novčanih fondova, i to ako unapred uplate određeni novčani iznos.
Elektronskom porukom (najčešće “spam” porukom) od primaoca poruke se traži pomoć za transfer velikih novčanih iznosa, od par stotina hiljada do par desetina miliona dolara za koji će, nakon obavljenog transfera dobiti određeni procenat kao nadoknadu.
Žrtave prevare treba da snose navodne troškove otvaranja određenih računa da plate takse i poreze, provizije na transfere, da uplate depozite... Nakon što uplate prve sume novca koje prevaranti traže, daljim zahtevima za uplate nema kraja, a žrtva se konstantno drži u zabludi pomoću niza falsifikovanih dokumenata. Interesantno je da je pošiljalac poruke spreman da novac podeli sa onim ko mu pomogne da izvrši transfer novca.
“Nigerijska prevara” uvek funkcioniše po istom principu. Mejl, iz inostranstva, se šalje na nekoliko hiljada adresa i čeka se žrtva. Nigerija je bila prva zemlja odakle su žrtvama bili slati zahtevi, pa se i po tome prevara ovako nazvana.
Ovaj način prevare se koristi i na društvenim mrežama. Naime, kontaktira vas nepoznata osoba iz inostranstva i pošalje zahtev za prijateljstvo s lažnog profila. Najčešće to budu profili atraktivnih žena. Kada žrtva prihvati prijateljstvo, kreće kulturna prepiska, koja prerasta u flert, a potom slede otvoreni “vrući” razgovori. Nakon toga predlaže da razmenite golišave fotografije i video snimke. No, prvo vi treba da joj pošaljete svoje, a potom će i ona vama.
I dok lakoverna žrtva očekuje zauzvrat fotografiju atraktivne “prijateljice”, stiže mu poruka da uplati određen iznos novca ako želi da fotografija ili video budi izbrisani. Ukoliko traženi iznos ne bude uplaćen fotografija, video i “vrela” prepiska biće poslati porodici i prijateljima. Naravno, u poruci je navedena i adresa na koju treba uplatiti novac, ali i određeni rok za uplatu.
Internet je prepun takvih i sličnih mejlova i poruka. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko dobijete poruke u kojima vam neko nudi novac, a nemate pojma o kome se radi ne odgovarajte na takve mejlove i poruke.
Prevaranti do adresa dolaze iz telefonskih imenika, ukoliko šalju poštu pisanim putem, a ako je u pitanju internet, onda najčešće uzimaju adrese na osnovu neke ranije prijave za neke besplatne novine ili slično. Za mesec dana prevaranti mogu da sakupe i po nekoliko desetina hiljada adresa, a slanje pisma na internetu traje dva minuta i ne košta ništa. S omasovljenjem pristupa mobilnoj telefoniji, počinioci ovog vida prevare se sve češće služe SMS porukama za namamljivanje žrtava.
Takođe, treba biti oprezan i lične podatke ne davati preko telefona i mejlom. Takođe, gotovinske čekove ne treba davati trećem licu, niti uplaćivati novac bilo kome koga ne poznajete. Oštećeni građani se, uvek, radi konsultacija mogu obratiti policijskim službenicima Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Jedan od novinara, kada je otkrivena “Nigerijska prevara”, kontaktirao je Nigerijca koji je bio među onima koji varaju ljude na ovakav način. Na pitanje novinara: “Koliko košta da se izvede jedna ovakva prevara?”, prevarant je rekao: „Dva dolara. Dolar da se plati sat interneta u kafeu i još dolar da se popije kafa.”
D. Nikolić