Неприлагођена брзина и маневри ризични за два точка
Сезона која погодује коришћењу мотора је у јеку, а ако упоредимо статистику за Нови Сад у првих шест месеци ове године с истим периодом лане, број саобраћајних
незгода у којима су учествовали двоточкаши је ипак мало мањи. Прошле године за првих шест месеци мотоциклисти су учествовали 35 пута у саобраћајним незгодама, а ове године – 29. Кад је реч о најтежим последицама, суровим језиком бројки, двојица мотоциклиста су прошле године погинула за првих шест месеци, а ове године – један.
– Ове године у мају у таквим саобраћајним несрећама је погинуо полицајац Милимир Мишановић (31) – каже за „Дневник” руководилац у саобраћајној полицији новосадске Полицијске управе Раде Вукелић. – Он је једина жртава која је настрадала у том периоду возећи мотор. Тужилаштво и суд ће поводом тог случаја урадити своје, али по нашим сазнањима, њему је возач комбија, долазећи из супротног смера, пресекао пут и десила се трагедија. Није могао ништа учинити и догодило се то. Завршио је посао, оставио службени мотор, сео на свој и десет минута касније погинуо. Ето, он је радио на томе да се побољша безбедност баш те категорије учесника у саобраћају, а на крају је настрадао на двоточкашу.
Вукелић каже да се константно појављују три узрочника таквих саобраћајних незгода, а то су неприлагођена брзина, која је најчешће одраз понашања мотоциклиста, неуступање првенства пролаза, које се махом односи на понашање других возила која не поштују првенство пролаза возача мотоцикала и на трећем месту манавер између возила, који се неретко повезује с вожњом возача мотоцикала, зато што је чињеница да они често покушавају да прођу провалачићи се између возила у колонама.
– Ако се осврнемо на актуелне ситуације код незгода у којима учествују мотоциклисти, они најчешће возе неприлагођеном брзином, а у таквим ситуацима их је мало теже контролисати и предузети неке санкције. Најчешћи и најбољи начин контроле – а који и даје резултате – јесте контрола полицајаца који службу обављају на мотоциклима и који су на задацима које обављају заправо с њима равноправни. Само контроле ту групу учесника у саобраћају могу натерати да се понашају у складу са законом – наводи Вукелић.
Он објашњава да у последњих неколико година, откако саобраћајци имају бројније и квалитетније службене мотоцикле, нема више такозваних мотоциклиста дивљака, који су скинули та возила с осигурања у иностранству и која су купована будзашто па се потом овде возили нерегистровани.
– Ми већ дуже обављамо акције у којим контролишемо мотоциклисте уз радар. Заправо, врло је мали проценат проблематичних мотораша. Мотоциклисти се често могу поделити на оне који припадају одређеним клубовима, оне које би могли назвати „слободњацима”, а чини се да постоји и трећа група, којој припадају они који имају жељу да се на два точка само мало прикажу, а неретеко се мотора чак и плаше. У принципу, припадници мото-клубова су прилично дисциплиновани и одговорни. Они су најчешће ти који учествују у кампањама и пропагирају примерен начин понашања на точковима и љубав према вожњи. Ипак, чињеница је да су најугроженији млади возачи мотоцикала, с мало возачког искуства, који дозволе себи да више „дивљају” на точковима не би ли се доказали пред друштвом и девојкама. Наравно, не понашају се сви тако – каже Вукелић.
Према његовим речима старији се зрелије понашају, без жеље за доказивањем. На мотору може бити важно бити што дуже, а не што брже. Зато саобраћајци превентивно раде на томе да на време спрече ситуације у којима неко може настрадати. Ипак, чест је прекрашај да мотоцикисти немају положену одговарајућу категорију у дозволи (А). Међутим, у последње време, с обзиром на то да је последњим изменама законских одредби казна прилично пооштерна, све мање је разлога за санакције због тог тешко категорисаног преступа.
На крају, ваља напоменути апел Саобраћајне полиције: мотоциклисти треба, пре свега, да прилагоде брзину кретања својим вештинама, зато што мотор захтева одређене способности. Суштина је да се прилагоди брзина, док би возачи других возила требало да имају мало већу толеранцију према мотоциклистима који се чињенично теже и спорије уочавају у саобраћају, нарочито када се узме у обзир „мртви угао отпозади”.
М. Вујачић
Мање несрећа у овој години
Министар полиције Небојша Стефановић истакао је недавно да је од 2001. године погинуло 560 мотоциклиста, а да у укупном броју погинулих на путевима највише има тих возача и да је због тога сарадња с мото-клубовима важна да би се повећала безбедност у саобраћају.
Министар је казао да је добро што у Србији 90 одсто возача мотоцикала користи заштитне кациге, да је у првих седам месеци ове године било 1.500 саобраћајних несрећа мање него у истом периоду 2014. године и да је погинуло 114 особа мање, али да постоји још много тога, пре свега у области обуке, што држава и мото-клубови могу урадити заједно.