Neprilagođena brzina i manevri rizični za dva točka

nezgoda u kojima su učestvovali dvotočkaši je ipak malo manji. Prošle godine za prvih šest meseci motociklisti su učestvovali 35 puta u saobraćajnim nezgodama, a ove godine – 29. Kad je reč o najtežim posledicama, surovim jezikom brojki, dvojica motociklista su prošle godine poginula za prvih šest meseci, a ove godine – jedan. 

– Ove godine u maju u takvim saobraćajnim nesrećama je poginuo  policajac Milimir Mišanović (31) – kaže za „Dnevnik” rukovodilac u saobraćajnoj policiji novosadske Policijske uprave Rade Vukelić. – On je jedina žrtava koja je nastradala u tom periodu vozeći motor. Tužilaštvo i sud će povodom tog slučaja uraditi svoje, ali po našim saznanjima, njemu je vozač kombija, dolazeći iz suprotnog smera, presekao put i desila se tragedija. Nije mogao ništa učiniti i dogodilo se to. Završio je posao, ostavio službeni motor, seo na svoj i deset minuta kasnije poginuo. Eto, on je radio na tome da se poboljša bezbednost baš te kategorije učesnika u saobraćaju, a na kraju je nastradao na dvotočkašu. 

Vukelić kaže da se konstantno pojavljuju tri uzročnika takvih saobraćajnih nezgoda, a to su neprilagođena brzina, koja je najčešće odraz ponašanja motociklista, neustupanje prvenstva prolaza, koje se mahom odnosi na ponašanje drugih vozila koja ne poštuju prvenstvo prolaza vozača motocikala i na trećem mestu manaver između vozila, koji se neretko povezuje s vožnjom vozača motocikala, zato što je činjenica da oni često pokušavaju da prođu provalačići se između vozila u kolonama.

– Ako se osvrnemo na aktuelne situacije kod nezgoda u kojima učestvuju motociklisti, oni najčešće voze neprilagođenom brzinom, a u takvim situacima ih je malo teže kontrolisati i preduzeti neke sankcije. Najčešći i najbolji način kontrole – a koji i daje rezultate – jeste kontrola policajaca koji službu obavljaju na motociklima i koji su na zadacima koje obavljaju zapravo s njima ravnopravni. Samo kontrole tu grupu učesnika u saobraćaju mogu naterati da se ponašaju u skladu sa zakonom – navodi Vukelić.

On objašnjava da u poslednjih nekoliko godina, otkako saobraćajci imaju brojnije i kvalitetnije službene motocikle, nema više takozvanih motociklista divljaka, koji su skinuli ta vozila s osiguranja u inostranstvu i koja su kupovana budzašto pa se potom ovde vozili neregistrovani.

– Mi već duže obavljamo akcije u kojim kontrolišemo motocikliste uz radar. Zapravo, vrlo je mali procenat problematičnih motoraša. Motociklisti se često mogu podeliti na one koji pripadaju određenim klubovima, one koje bi mogli nazvati „slobodnjacima”, a  čini se da postoji i treća grupa, kojoj pripadaju oni koji imaju želju da se na dva točka samo malo prikažu, a nereteko se motora čak i plaše. U principu, pripadnici moto-klubova su prilično disciplinovani i odgovorni. Oni su najčešće ti koji učestvuju u kampanjama i propagiraju primeren način ponašanja na točkovima i ljubav prema vožnji. Ipak, činjenica je da su najugroženiji mladi vozači motocikala, s malo vozačkog iskustva, koji dozvole sebi da više „divljaju” na točkovima ne bi li se dokazali pred društvom i devojkama. Naravno, ne ponašaju se svi tako – kaže Vukelić.

Prema njegovim rečima stariji se zrelije ponašaju, bez želje za dokazivanjem. Na motoru može biti važno biti što duže, a ne što brže. Zato saobraćajci preventivno rade na tome da na vreme spreče situacije u kojima neko može nastradati. Ipak, čest je prekrašaj da motocikisti nemaju položenu odgovarajuću kategoriju u dozvoli (A). Međutim, u poslednje vreme, s obzirom na to da je poslednjim izmenama zakonskih odredbi kazna prilično poošterna, sve manje je razloga za sanakcije zbog tog teško kategorisanog prestupa.

Na kraju, valja napomenuti apel Saobraćajne policije: motociklisti treba, pre svega, da prilagode brzinu kretanja svojim veštinama, zato što motor zahteva određene sposobnosti. Suština je da se prilagodi brzina, dok bi vozači drugih vozila trebalo da imaju malo veću toleranciju prema motociklistima koji se činjenično teže i sporije uočavaju u saobraćaju, naročito kada se uzme u obzir „mrtvi ugao otpozadi”.

M. Vujačić

Manje nesreća u ovoj godini

Ministar policije Nebojša Stefanović istakao je nedavno da je od 2001. godine poginulo 560 motociklista, a da u ukupnom broju poginulih na putevima najviše ima tih vozača i da je zbog toga saradnja s moto-klubovima važna da bi se povećala bezbednost u saobraćaju.

Ministar je kazao da je dobro što u Srbiji 90 odsto vozača motocikala koristi zaštitne kacige, da je u prvih sedam meseci ove godine bilo 1.500 saobraćajnih nesreća manje nego u istom periodu 2014. godine i da je poginulo 114 osoba manje, ali da postoji još mnogo toga, pre svega u oblasti obuke, što država i moto-klubovi mogu uraditi zajedno.