Међународном сарадњом до одбране од сајбер криминала

То је порука са панела у оквиру конференције о високотехнолошком криминалу “Повежи се сигурно”, који је окупило министре унутрашњих послова Турске, Сулејмана Сојлуа, Мађарске, Шандора Пинтера, Црне Горе Мевлудина Нухоџића и Македоније Оливера Спасовског.

Министар унутрашњих послова Турске Сулејман Сојлу рекао је да данашњи сајбер свет носи са собом бројне претње и да се мора радити још више на обезбеђивању сајбер безбедности, јер се ту, каже, боримо против теоризма, крајње деснице и левице, трговине наркотицима, дечје порнографије, прања новца, организованог криминала.

Према његовим речима, сајбер криминал представља велику претњу по политички, економски и пословни свет, као и по сваког појединца, јер свако од нас има личне податке на мрежи, а њихова злоупотреба могла би да резултира клеветом или негативним утицајем на конкурентност, ако је реч о компанијама.

Изнео је податак да се 350 мејлова шаље у минуту, а на хиљаде фотографија се “аплоудује“ на Фејсбук, што отежава борбу против криминалних и терористичких активности, каже турски министар.

Навео је да Турска производи софтвер системе, одбрамбене системе, као и да имају посебан центар за хитне позиве.

Имамо изузетно ефикасан оперативни софтвер, све безбедносне институције могу да размењују податке, појаснио је Сојлу.

И министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер истакао је да се мора градити међународна мрежа одбране од сајбер криминала, јер се ниједна земља не може изоловати из тог процеса.

Често, казао је, напади не долазе из исте земље, па је размена информација неопходна, што Мађарска и чини, делећи податке до којих дође с Интерполом и међународним организацијама.

Указао је да су извори напада често и прикривени, што сваку државу чини рањивом, па је зато потребна сарадња међу владама, али и научника, образовних установа, инситуција и фирми које развијају посебне програме.

Потребно је, додао је, и да се сваки напад и претња до краја истраже, али и да се информације поделе са другима, како се слично не би поновило.

Технолошке промене су, каже, брзе, па и прилагођавање мора бити брзо.

Министар унутрашњих послова Црне Горе Мевлудин Нухоџић истакао је да су питања високотехнолошког криминална и информационе безбедности нераздвојан сегмент нациолналне, регионалне и међународне безбедности, као и питања која имају све већу улогу за функционисање једног друштва и државе.

Каже да је Црна Гора у prеthodnom периоду ускладила своја документа и законе са стандардима ЕУ и додао да су у децембру прошле године усвојили Стратегију о сајбер безбедности за 2018-2021. године.

Том стратегијом, додао је, утврђени су приоритети за све безбеднији сајбер простор и то заштита критичне информатичке инфраструктуре, снажење административних капацитета, заштита података, едукација у области сајбер безбедности, јачање партнерства јавног и приватног сектора и унапређење регионалне и међународне сарадње. 

Црна Гора је на време препознала опасност кривичних дела из обасти вискотехнолошког криминала, те је кривични законик усагласила са Конвенцијом ЕУ, истакао је Нухоџић.

У плану је, наводи, и увођење кривичних дела за социо-инжењеринг и преваре путем интернета, као и формирање базе за сексуалне преступнике и базе за лица којима ће бити онемогућен приступ дигиталним уређајима.

Црногорска полиција је током четворогодишњег периода, колико постоји организациона јединица за борбу против технолошког криминала, поднела више од 57 кривичних пријава.

Те пријаве су, каже министар МУП-а Црне Горе, поднете због почињених кривичних дела као шту су неовлашћено упадање у компјутерски систем, фалсификовање и злоупотребе кредитних картица, дечије порнографије, угрожавања сигурности, као и неовлашћено прикупљање података.

Информациона безбедност представља заједнички интерес човечанства и односи се на глобални мир и развој, као и на националну безбедност свих држава. Међутим, ова предност носи и нове безбедносне ризике и изазове, а адекватан одговор могуће је дати једино заједничким напорима, умрежавањем, повезивањем и разменом искустава међу државама, поручио је Нухоџић.

Министар унутрашњих послова Северне Републике Македоније Оливер Спасовски каже да нема сумње да су последњих неколико година сајбер претње међу најзначајнијим безбедносним претњама у савременом друштву.

Истиче да је Македонија почела званичну борбу против сајбер криминала 2005. када је ратификовала Европску конвенцију о компјутерском криминалу Савета Европе.

Пре око три месеца, та држава је усвојила и Националну стратегију сајбер безбедности за период од 2018-2022, каже Спасовски, која је, додаје, развијана у складу са стратегијама ЕУ и политике залагања за сајбер безбедност НАТО.

Та стратегија служи као путоказ за развој безбедног сајбер окружења привреде, бизниса и грађана, подвукао је Спасовски.

Истакао је да ће МУП Македоније наставити да буде део широког фронта заједно са суседима и партнерским државама, посебно са ЕУ и њеним институцијама, у безбедном коришћењу савремене технологије.