Međunarodnom saradnjom do odbrane od sajber kriminala
BEOGRAD: Pitanja visokotehnološkog kriminalna i informacione bezbednosti nerazdvojan su segment naciolnalne i međunarodne bezbednosti, pa su koordinacija i prekogranična saradnja neophodne, kako bi se sprečo sajber kriminal, poruka je ministara unutrašnjih poslova iz regiona.
To je poruka sa panela u okviru konferencije o visokotehnološkom kriminalu “Poveži se sigurno”, koji je okupilo ministre unutrašnjih poslova Turske, Sulejmana Sojlua, Mađarske, Šandora Pintera, Crne Gore Mevludina Nuhodžića i Makedonije Olivera Spasovskog.
Ministar unutrašnjih poslova Turske Sulejman Sojlu rekao je da današnji sajber svet nosi sa sobom brojne pretnje i da se mora raditi još više na obezbeđivanju sajber bezbednosti, jer se tu, kaže, borimo protiv teorizma, krajnje desnice i levice, trgovine narkoticima, dečje pornografije, pranja novca, organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima, sajber kriminal predstavlja veliku pretnju po politički, ekonomski i poslovni svet, kao i po svakog pojedinca, jer svako od nas ima lične podatke na mreži, a njihova zloupotreba mogla bi da rezultira klevetom ili negativnim uticajem na konkurentnost, ako je reč o kompanijama.
Izneo je podatak da se 350 mejlova šalje u minutu, a na hiljade fotografija se “aplouduje“ na Fejsbuk, što otežava borbu protiv kriminalnih i terorističkih aktivnosti, kaže turski ministar.
Naveo je da Turska proizvodi softver sisteme, odbrambene sisteme, kao i da imaju poseban centar za hitne pozive.
Imamo izuzetno efikasan operativni softver, sve bezbednosne institucije mogu da razmenjuju podatke, pojasnio je Sojlu.
I ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter istakao je da se mora graditi međunarodna mreža odbrane od sajber kriminala, jer se nijedna zemlja ne može izolovati iz tog procesa.
Često, kazao je, napadi ne dolaze iz iste zemlje, pa je razmena informacija neophodna, što Mađarska i čini, deleći podatke do kojih dođe s Interpolom i međunarodnim organizacijama.
Ukazao je da su izvori napada često i prikriveni, što svaku državu čini ranjivom, pa je zato potrebna saradnja među vladama, ali i naučnika, obrazovnih ustanova, insitucija i firmi koje razvijaju posebne programe.
Potrebno je, dodao je, i da se svaki napad i pretnja do kraja istraže, ali i da se informacije podele sa drugima, kako se slično ne bi ponovilo.
Tehnološke promene su, kaže, brze, pa i prilagođavanje mora biti brzo.
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Mevludin Nuhodžić istakao je da su pitanja visokotehnološkog kriminalna i informacione bezbednosti nerazdvojan segment naciolnalne, regionalne i međunarodne bezbednosti, kao i pitanja koja imaju sve veću ulogu za funkcionisanje jednog društva i države.
Kaže da je Crna Gora u prethodnom periodu uskladila svoja dokumenta i zakone sa standardima EU i dodao da su u decembru prošle godine usvojili Strategiju o sajber bezbednosti za 2018-2021. godine.
Tom strategijom, dodao je, utvrđeni su prioriteti za sve bezbedniji sajber prostor i to zaštita kritične informatičke infrastrukture, snaženje administrativnih kapaciteta, zaštita podataka, edukacija u oblasti sajber bezbednosti, jačanje partnerstva javnog i privatnog sektora i unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.
Crna Gora je na vreme prepoznala opasnost krivičnih dela iz obasti viskotehnološkog kriminala, te je krivični zakonik usaglasila sa Konvencijom EU, istakao je Nuhodžić.
U planu je, navodi, i uvođenje krivičnih dela za socio-inženjering i prevare putem interneta, kao i formiranje baze za seksualne prestupnike i baze za lica kojima će biti onemogućen pristup digitalnim uređajima.
Crnogorska policija je tokom četvorogodišnjeg perioda, koliko postoji organizaciona jedinica za borbu protiv tehnološkog kriminala, podnela više od 57 krivičnih prijava.
Te prijave su, kaže ministar MUP-a Crne Gore, podnete zbog počinjenih krivičnih dela kao štu su neovlašćeno upadanje u kompjuterski sistem, falsifikovanje i zloupotrebe kreditnih kartica, dečije pornografije, ugrožavanja sigurnosti, kao i neovlašćeno prikupljanje podataka.
Informaciona bezbednost predstavlja zajednički interes čovečanstva i odnosi se na globalni mir i razvoj, kao i na nacionalnu bezbednost svih država. Međutim, ova prednost nosi i nove bezbednosne rizike i izazove, a adekvatan odgovor moguće je dati jedino zajedničkim naporima, umrežavanjem, povezivanjem i razmenom iskustava među državama, poručio je Nuhodžić.
Ministar unutrašnjih poslova Severne Republike Makedonije Oliver Spasovski kaže da nema sumnje da su poslednjih nekoliko godina sajber pretnje među najznačajnijim bezbednosnim pretnjama u savremenom društvu.
Ističe da je Makedonija počela zvaničnu borbu protiv sajber kriminala 2005. kada je ratifikovala Evropsku konvenciju o kompjuterskom kriminalu Saveta Evrope.
Pre oko tri meseca, ta država je usvojila i Nacionalnu strategiju sajber bezbednosti za period od 2018-2022, kaže Spasovski, koja je, dodaje, razvijana u skladu sa strategijama EU i politike zalaganja za sajber bezbednost NATO.
Ta strategija služi kao putokaz za razvoj bezbednog sajber okruženja privrede, biznisa i građana, podvukao je Spasovski.
Istakao je da će MUP Makedonije nastaviti da bude deo širokog fronta zajedno sa susedima i partnerskim državama, posebno sa EU i njenim institucijama, u bezbednom korišćenju savremene tehnologije.
