Кикинђанину потврђена сумња да је новорођенче украдено

Судија Радојка Радовановић је 6. фебруара донела пресуду да је држава дужна да у складу са законским прописима Јањићу исплати штету на име накнаде за претрпљени душевни бол и патњу, трпљење неизвесности, неодговарање надлежних, скривање и заташкавање информација о стварној судбини његовог сина.

Првостепена пресуда кикиндског суда још није правоснажна и налази се пред Апелационим судом у Новом Саду по жалби Државног правобранилаштва. Она је донета према важећим законским прописима и међународним конвенцијама.

– Уверен сам у то да је Дејан жив! – испричао је Јањић. – Одштета која је пресуђена неће залечити моје ране. Није мени до новца, од тога немам никакве вајде, али је то доказ да сам био у праву, да правда буде задовољена и да се потврде моје сумње да је дете украдено.

Богданов син Дејан се родио 3. јуна 1983. године у породилишту болнице у Кикинди. Он је након обелодањивања првостепене пресуде Основног суда у Кикинди испричао за медије да је порођај прошао без икаквих проблема, беба и мајка су били добро, али је два дана након порођаја породици саопштено да је беба хитно пребачена за Београд. Међутим, надлежни у кикиндској Болници нису им рекли у коју је здравствену установу. 

Радост због рођења првог детета су заменили неверица и страх, када је у ноћи између 4. и 5. јуна беба пребачена на Одељење неонатологије Института за мајку и дете у Београду. Родитељима је речено да се беба напила плодове воде. Породица Јањић је по Београду лутала од болнице до болнице да би у Одељењу неонатологију телефоном добили усмену информацију да је беба преминула и да је смрт наступила због крварења у плућима.

– Од лекара нисам добио никакав званичан документ да је беба умрла. Када сам их питао како да се у Кикинду вратим без детета, одговорили су да је сахрањено о трошку државе у Београду – присећа се немиле епизоде Богдан Јањић, коме није омогућено да преузме тело преминуле бебе.

Извештаји Одељења неонаталогије и породилишта кикиндске Болнице били су контрадикторни.

Пресуда судије Радојке Радовановић истоветна је пресуди коју је Европски суд за људска права у Стразбуру донео 2013. године у корист Зорице Јовановић против државе Србије. Том пресудом је Србији наложено да реши питање несталих беба, као и да Јовановићевој исплати на име одштете 10.000 евра и судске трошкове, пошто за 30 година није добила одговор на питање шта се десило с њеном бебом која је рођена здрава у Ћуприји 1983. године, да би после три дана, наводно, умрла.

Иако је прошло три и по деценије Јањић је истрајан да дође до истине, при чему су кључне последње две године, колико траје поступак пред Основним судом у Кикинди, где је у његову корист донета првостепена пресуда.

Позивајући се на пресуду из Стразбура, Јањић верује да је коначно дошао период када ће надлежне институције и правосуђе у Србији омогућити њему, али и многим другим родитељима несталих беба, да дођу до истине. Јањић верује да је његов син Дејан жив, да је 1983. године отет и продат, уверен да је центар крађе и продаје беба управо Одељење неонатологије, због чега је и упоран да сазна шта се заправо десило.

Текст и фото: М. Митровић