Kikinđaninu potvrđena sumnja da je novorođenče ukradeno

Sudija Radojka Radovanović je 6. februara donela presudu da je država dužna da u skladu sa zakonskim propisima Janjiću isplati štetu na ime naknade za pretrpljeni duševni bol i patnju, trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje nadležnih, skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njegovog sina.

Prvostepena presuda kikindskog suda još nije pravosnažna i nalazi se pred Apelacionim sudom u Novom Sadu po žalbi Državnog pravobranilaštva. Ona je doneta prema važećim zakonskim propisima i međunarodnim konvencijama.

– Uveren sam u to da je Dejan živ! – ispričao je Janjić. – Odšteta koja je presuđena neće zalečiti moje rane. Nije meni do novca, od toga nemam nikakve vajde, ali je to dokaz da sam bio u pravu, da pravda bude zadovoljena i da se potvrde moje sumnje da je dete ukradeno.

Bogdanov sin Dejan se rodio 3. juna 1983. godine u porodilištu bolnice u Kikindi. On je nakon obelodanjivanja prvostepene presude Osnovnog suda u Kikindi ispričao za medije da je porođaj prošao bez ikakvih problema, beba i majka su bili dobro, ali je dva dana nakon porođaja porodici saopšteno da je beba hitno prebačena za Beograd. Međutim, nadležni u kikindskoj Bolnici nisu im rekli u koju je zdravstvenu ustanovu. 

Radost zbog rođenja prvog deteta su zamenili neverica i strah, kada je u noći između 4. i 5. juna beba prebačena na Odeljenje neonatologije Instituta za majku i dete u Beogradu. Roditeljima je rečeno da se beba napila plodove vode. Porodica Janjić je po Beogradu lutala od bolnice do bolnice da bi u Odeljenju neonatologiju telefonom dobili usmenu informaciju da je beba preminula i da je smrt nastupila zbog krvarenja u plućima.

– Od lekara nisam dobio nikakav zvaničan dokument da je beba umrla. Kada sam ih pitao kako da se u Kikindu vratim bez deteta, odgovorili su da je sahranjeno o trošku države u Beogradu – priseća se nemile epizode Bogdan Janjić, kome nije omogućeno da preuzme telo preminule bebe.

Izveštaji Odeljenja neonatalogije i porodilišta kikindske Bolnice bili su kontradiktorni.

Presuda sudije Radojke Radovanović istovetna je presudi koju je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo 2013. godine u korist Zorice Jovanović protiv države Srbije. Tom presudom je Srbiji naloženo da reši pitanje nestalih beba, kao i da Jovanovićevoj isplati na ime odštete 10.000 evra i sudske troškove, pošto za 30 godina nije dobila odgovor na pitanje šta se desilo s njenom bebom koja je rođena zdrava u Ćupriji 1983. godine, da bi posle tri dana, navodno, umrla.

Iako je prošlo tri i po decenije Janjić je istrajan da dođe do istine, pri čemu su ključne poslednje dve godine, koliko traje postupak pred Osnovnim sudom u Kikindi, gde je u njegovu korist doneta prvostepena presuda.

Pozivajući se na presudu iz Strazbura, Janjić veruje da je konačno došao period kada će nadležne institucije i pravosuđe u Srbiji omogućiti njemu, ali i mnogim drugim roditeljima nestalih beba, da dođu do istine. Janjić veruje da je njegov sin Dejan živ, da je 1983. godine otet i prodat, uveren da je centar krađe i prodaje beba upravo Odeljenje neonatologije, zbog čega je i uporan da sazna šta se zapravo desilo.

Tekst i foto: M. Mitrović