ИСТРАЖУЈЕМО Kако се спасти из возила које слети у воду
Саобраћајне несреће у којима аутомобил слеће у реку са смртним последицама у последње време су све учесталије.
У ноћи између петка и суботе, аутомобил марке „фолксваген поло” слетео је у канал у Борчи, а том приликом живот су изгубили Милан Б. (36) и његова супруга Маја (25). Преврнуто возило видео је случајни пролазник тек у суботу ујутру и обавестио полицију и Хитну помоћ. Рониоци Жандармерије извукли су тела на обалу и неко време претраживали канал да би проверили да с њима није било још некога у аутомобилу. Несрећни пар је иза себе оставио ћеркицу од непуну годину.
Само два дана раније, 1. фебруара, младић Милан С. (17) је погинуо, а његова вршњакиња М. Л. је повређена у несрећи која се догодила када је аутомобил слетео у Дунав код Винче. Наводно је девојка успела да изађе из аутомобила јер јој је у томе страдали другар помогао, док је он остао заробљен у аутомобилу који је потонуо.
Више среће имали су мушкарац и девојка који су били у путничком ауту који је пре нешто мање од месеца слетео у Дунав на Ади Хуји у Београду. Несрећа се догодила у преподневним сатима, особе које су биле у аутомобилу су извучене из воде. Мушкарац (50) је збринут на лицу места, док је девојка (26) превезена у Ургентни центар.
Несрећа се догодила само неколико стотина метара од места где је троје младих људи у сличном инциденту 2014. изгубило живот и где се налази спомен-плоча у знак сећања на настрадале младе људе.
Подсетимо, 22. новембра 2014. године на Ади Хуји се догодила велика трагедија у којој је троје младих изгубило живот, а још троје је повређено када је аутомобил марке „бе-ем-ве”, у 3.43 ујутро, под пуним гасом слетео у реку. Несрећа се догодила у близини ресторана, а гости, конобари и други запослени, одмах су притекли у помоћ.
Успели су да из реке извуку возача Душана Јовановића, који је тада имао 19 година, и тек пунолетне Милицу Јокић и Луку Вишњића. Још троје младих, заробљених у аутомобилу, потонуло је у реку, а беживотна тела Немање Антића (18) и Анастасије Стајић (16) из реке су извукли рониоци. Тело Милоша Јанковића (20) пронађено је у гепеку аутомобила.
Како реаговати у ситуацији када аутомобил слети у воду, да ли отворити прозоре и врата или не, питања су која се намећу.
Свака саобраћајна несрећа је застрашујућа, али несрећа у којој возило заврши у води, а неко је заробљен у њему, додатно је ризична због опасности од утапања. Међутим, већина смртних случајева је последица панике, изостанка прибраности, концентрације и непознавања шта се с аутомобилом дешава у води.
Уколико дође до слетања аутомобила у воду, особе које су у њему могу различито реаговати. Не постоје правила понашања у таквим ситуацијама, најбитније је остати при свести, бити везан појасом пре ударца у воду и припремљен за ударац. Ударац аутомобила би требало да активира ваздушни јастук у возилу, а руке би требало да су у положају „девет и три”. Треба заборавити на позив мобилним телефоном, аутомобил неће чекати позив и многи су изгубили живот покушавајући да позову помоћ мобилним. Треба се посветити изласку из аутомобила.
По речима стручњака, не треба одмах покушавати отворити врата јер је притисак такав да то није могуће. Отварањем врата убрзаће се потонуће аутомобила и скратити време изласка из аутомобила.
Најбитније је не паничити, треба се ослободити ципела, капута, појаса… Потом треба разбити бочни или задњи прозор јер су наприкладнији за спасавање. Након разбијања прозора, вода ће веома брзо улазити у возило, што може изазвати додатну панику. Истраживања су показала да је боље одмах реаговати и покушати се спасти, него чекати да се аутомобил напуни водом.
Такође, деца треба на буду првом месту приликом спасавања. Стручњаци кажу да их треба гурнути према површини, а ако не могу да пливају или то не знају, треба потражити нешто што плута да би се придржавала за то.
Уколико је особа ипак дезоријентисана, очима треба да потражи светлост и прати мехуриће ваздуха да би знала у којем смеру је површина.
Чак и ко је потпуно спреман, не може се бити психички припремљен на ситуацију која се очекује приликом слетања у воду, наглашавају аутори једне студије у којој су проучавали детаље потонућа аутомобола у симулираним условима.
Приликом експеримента аутомобил је потапан 30 пута, а њихов страх није умањила ни чињеница да су поред себе имали спремну ронилачку боцу с кисеоником.
– Припремао сам се за то месецима и свеједно, било је ужасно. Просечном човеку такво искуство је једноставно преинтезивно. Зато, златно правило је не паничити и смислити како се најпре ослободити појаса, а затим како отворити прозор (у недостатку специјализованог алата, најбоље обема ногама истовремено покушати да се поломи прозор) и брзо напустити возило – изјавио је један од аутора студије.
Д. Николић