ГРУПА ПЉАЧКАША ПОЗНАТА ПОД ИМЕНОМ „ПИНК ПАНТЕР” ОДАВНО ЈЕ СТЕКЛА СВОЈЕ МЕСТО У СВЕТУ КРИМИНАЛА „Ружичаста банда” три деценије пељеши најбогатије јувелирнице

Мушкарац је пореклом из Хрватске, али поседује српско држављанство, пишу немачки медији.

Држављанин Србије осумњичен је за пљачку у Штутгарту, када је са својим саучесницима украо драгоцености у вредности од чак 710.000 евра, а његовим саучесницима већ су изречене затворске казне још у 2017. године, у Келну. Тужилаштво је тражило максималну казну од чак 13 година затвора, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду. Осуђени мушкарац ухапшен је у Шпанији 2021. године по међународној потерници и одмах је испоручен Немачкој.

Група пљачкаша позната под именом „Пинк Пантер” одавно је стекла своје место у историји криминала. Пљачкали су у Дубајиу, Јапану, Швајцарској,Лондону Паризу и Монте Карлу. Интерпол процењује да су чланови ружичасте банде, путујуће групе од око 200 професионалаца махом с простора бивше Југославије, извршили више од 150 пљачки и однели накит и сатове вредне непуних 250 милиона евра.

Група је први пут привукла пажњу јавности 1993. године, када је извела пљачку дијаманата у вредности од 500.000 фунти у области Мејфер у центру ЛондонаЛондона. Лопови су сакрили дијаманте у кутијици са кремом за лице, тако опонашајући сцену из филма „Повратак Пинк ПантераПовратак Пинк Пантера”.

Пљачка у Дубаију 2007. сматра се најспектакуларнијом коју је ова банда извела. Тада су четворица пљачкаша са два аудија дошла до тржног центра „Вафи сити” у Дубаију. Бели ауди паркирали су поред драгуљарнице „Граф”, док су црним аутомобилом, возећи у рикверц, разбили излог златаре. Из аутомобила су потом истрчала тројица маскираних мушкараца и за само минут и по утрчали у златару, отели две вреће пуне накита, вратили се у ауто и побегли. Вредност накита била је 11 милиона евра.

Према наводима „Гардијана”, банда је од језгра које су чинили криминалци са Цетиња и околине прерасла у шири савез људи који су махом пореклом са Балкана. На несрећу Интерпола и полиције из неких двадесетак земаља у којима су оперисали, ова банда поседује одређени стил и гламур и скоро необавезну ноншаланцију са којом пљачка јувелирнице само за најбогатију клијентелу.

Оливера Ћирковић мозак многих операција

Оливера Ћирковић је најпопуларнија српска „Пинк Пантерка” која је читаву своју криминалну каријеру испричала јавно. Од успешне кошаркашице, брзо је прешла са оне стране закона и постала мозак многих операција „Пинк Пантера” на територији Грчке.

Први пут је ухапшена на Криту 2006. године јер је организовала пљачку златаре, због које је робијала две и по године. Након тога, „каријеру” је наставила у поменутој „ружичастој банди”, а како се писало, помагала је и Душку Мартиновићу у Сен Тропеу. Она тада није пала са њим, али је ухапшена у Грчкој током припреме пљачке 2012., но, успела је да побегне из грчког затвора. Исте године је ухваћена и враћена у затвор са казном робије дугом 32 године и шест месеци. Након бројних апелационих судова, из затвора је изашла 2017.

Оливера је у више наврата и јавно објаснила да „Пинк Пантери” немају свог вођу и организатора, већ да сви раде за себе, али да је начин обављања посла оно што их повезује.

Тако су чланови банде једну од пљачки у Сен Тропеу извели у кошуљама с цветним дезеном, а у бекство су се дали глисером. Полицији се, међутим, нимало не допада што је „Пинк Пантер” добио одређени ореол глобалне, романтичне легенде наглашене чињеницом да су људи из једног од најсиромашнијих делова Европе решили да краду од оних који су страховито богати.

Полицијска процена, на коју се британски лист „Гардијан” позивао, јесте и да банда, врло вероватно, оперише по налогу трговаца драгуљима на црном тржишту, који их ангажју за послове отимања конкретних драгуља. Лист наводи и да је, како се чини, далеко теже доћи до украденог драгог камења, него ставити лисице члановима банде. У последње време је у руке полиције пало неколико, верује се, важних чланова банде.

„Гардијан” је пренео и део разговора који је на Цетињу, са једним чланом банде, својевремено водио новинар америчког листа “Њујоркер”. Тај члан банде је рекао да је њихово гесло „дискреција”, да имају људе који их снабдевају опремом за елиминиацију алармних система, да их кријумчари глисерима пребацују преко Јадрана и да им је, у једном тренутку, наводну, заштиту пружао и српски ДБ.

Д. Николић

М. Бозокин