Где после привођења завршавају починиоци породичне тортуре?

Подсетимо, прошле недеље је П. М. (42) из Чачка приведен након пријаве насиља у породици јер је, наводно, у видно алкохолисаном стању тукао и малтретирао брата и оца. Полиција га је привела, а потом одвела на Одељење психијатрије у Општој болници у Чачку, где је, када су га сместили у кревет, покушао да се запали.

Кривичним закоником је предвиђено да се окривљени, уколико је учинио противправно дело које је у закону одређено као кривично дело у стању неурачунљивости, јавни тужилац подноси суду предлог да окривљеном изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, односно предлог за обавезно психијатријско лечење окривљеног на слободи, ако за изрицање такве мере постоје услови.

Државни органи и установе надлежни за примену тог закона дужни су да брзо, делотворно и координисано спречавају насиље у породици и вршење кривичних дела одређених тим законом и да пруже жртви заштиту, правну помоћ и психосоцијалну и другу подршку ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања.

Казнене одредбе

Казном затвора до 60 дана казниће се за прекршај лице које прекрши хитну меру која му је изречена или продужена.

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном и другом органу, организацији и установи које полицији или јавном тужиоцу неодложно не пријави или не реагује на пријаву или опструира пријављивање или реаговање на свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега, наводи се у Закону о спречавању насиља у породици.

По пријему информације да је извршен догађај с елементима насиља у породици или у партнерским односима, без изузетка се полицијски службеници упућују на место догађаја. Приликом интервенисања, одмах се раздваја жртва од насилног члана породице и разговор се обавља у одвојеним просторијама, водећи рачуна о заштити учесника догађаја (жртве, сведока…), као и о полицијским службеницима који поступају у конкретном догађају. О догађају се одмах обавештавају дежурна служба и Јавно тужилаштво, које руководи предистражним поступком ради предузимања неодложних кривичноправних мера, квалификације дела и пружања заштите жртвама.

Веома је важно проверити да ли пријављено лице има оружје у легалном поседу, које се одузима, као и да ли је и раније било пријава за насиље у породици. О сваком догађају обавештава се надлежни центар за социјалну заштиту у чијој је надлежности збрињавање жртве.

Насиље се, кажу стручњаци, појачава под дејством алкохола, без обзира на то да ли је у питању физичко, психичко или вербално малтретирање.

По статистичким подацима, насилник је, најчешће, мушкарац средњих година, алкохоличар који злоставља своју супругу, односно партнерку. Када се све сагледа, у највећем броју случајева се ради о поремећеним породичним односима.

Највећи проблеми се дешавају у породицама где је насилник алкохоличар који не прихвата лечење. У ситуацијама када прихвате лечење, неретко се дешава да прекидају процес лечења или пак, уколико заврше терапију од годину апстиненције, поново се врате алкохолу. О изрицању мере безбедности обавезног лечења алкохоличара или мере безбедности обавезног лечења наркомана суд одлучује пошто прибави налаз и мишљење вештака.

Ако је условном осудом наложено лечење на слободи, а осуђени се није подвргао лечењу или га је самовољно напустио, суд може опозвати условну осуду или наредити принудно извршење изречене мере обавезног лечења алкохоличара или наркомана у здравственој установи или другој специјализованој установи.

Да би се смањио број случајева насиља, потребно је деловати превентивно. Постоје брачна саветовалишта, радионице за превенцију алкохолизма, организације које би охрабриле жртве да пријаве насиље…

Подсетимо, полиција је у првих седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна прошле године, изрекла 13.808 хитних мера удаљења насилника из стана и забране контактирања са жртвом.

"Изречено је 4.469 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 9.339 мера привремене забране учиниоцу да контактира са жртвом и прилази јој", прецизирала је помоћница министра унутрашњих послова и начелница Сектора за људске ресурсе Катарина Томашевић на округлом столу крајем јануара у Вршцу.

Д. Николић