Ембарго: Kakо су демократе извлачиле новац из јавних предузећа

Подсетимо, Градска чистоћа у време директоровања Александра Стаменковића била је једна од главних фирми за извлачење новца и посредством које су градске власти Београда покривале дугове у другим предузећима, али и неплаћање кредита које су узимали у  пословним банкама.

Према документима  до којих је дошао Ембарго, само у „комбинацијама“ са Београдским водоводом и канализацијом“  Градска чистоћа је оштећена за више од 40 милиона динара?!

Бивши директори се скривају по иностранству?!

Већина тадашњих функционера је након смењивања нестајала у иностранство, бежећи од закона и одговорности, док је градска каса систематски пражњена и град Београд и његови грађани опљачкани.

Готово је немогуће доћи до бившег директора Градске Чистоће, Александра Стаменковића.

Тешко је пронаћи иједно разумно објашњење, осим директног наређења из градске куће, да ЈКП Градска чистоћа уђе у аранжман са ЈКП Београдским водоводом и канализацијом и то тако што ће преузимати њихове дугове код банака и уместо њих их уредно враћати!

Не постоји разуман закључак, осим да власти у Београду нису хтеле да спашавају ЈКП БВК коју је у ти време водио Цвијо Бабић, већ су тај терет пренели на друго јавно предузеће чији је град такође оснивач!? Нешто слично, као што су Градску чистоћу укључили у куповину зграде Инекса. Дали огроман новац за 60 одсто власништва, али су их избацили из земљишних књига, односно нису им дозволили да се укњиже на оно што су „поштено“ купили и платили, јер се Град Београд укњижио на комплетну зграду! Иако су по купопородајном уговору били власници само 39 одсто зграде!?

Како је функционисала шема за отимање новца?

Прича о преливању позамашних новчаних средстава из једног јавног предузећа у друго, а да нема ни једне анализе (истраге) како је то јавно предузеће упало у дугове, почела је марту 2011. године, када је ЈКП Београдски водовод и канализација склопили са банком Интеза уговор о краткорочној позајмици 300 милиона динара, са роком враћања од годину дана.

-Е, сад у игру улази Градска чистоћа, која са банком Интеза прави 2012. уговор о приступању дуга и којим се обавезује да ће враћати потраживања повериоца – тврди саговорник Ембарга. – У децембру исте године између Градске чистоће и Интеза банке направљен је анекс уговора о динамици враћања дуга ЈКП БВК-а и то у 24 месечне рате, закључно са јануаром 2014.године! А, како БВК-а нису враћали доспеле рате кредита, Градска чистоћа је 2012. Измирила доспеле обавезе по кредиту у износу од 40,5милиона динара! То је било у септембру 2012. Да би у октобру исте године уплатила још 15,5 милиона динара.

Да нешто није у реду на релацији Градска чистоћа – Београдски водовод и канализација  постало је јасније и у септембру 2011. Тачније 6. септембра Градска чистоћа и Интеза банка су склопиле уговор о овердрафт кредиту  у износу од 300 милиона динара са роком враћања од годину дана. Исти је враћен у септембру 2012. године, али је узет нови овердрафт кредит од 392 милиона динара под истим условима.

Оно што је занимљиво и у овом случају, да само петнаестак дана пошто су узели кредит од банке, Градска чистоћа и БВК-а закључили су 23.09.2011. уговор о зајму, па је тих 300 милиона динара отишло у касу Београдског водовода и канализације, са роком враћања за шест месеци. Анексом је продужен рок враћања, а по речима садашњег директора Градске чистоће, „ та позајмица је враћена“!

Али, то није крај позајмицама Градске чистоће Беогардском водоводу и канализацији: крајем  априла 2012. склопили су нови уговор о позајмици  50 милиона динара са роком враћања од 180 дана? Према подацима до којих је дошао Ембарго, ЈКП Београдски водовод и канализација није вратила ову позајмицу, па је на овај начин директно оштетила ово јавно предузеће за поменуту суму.

После свега реченог и написаног намеће се сасвим логичан закључак: због чега је Градска чистоћа „ морала“ да позајмљује из своје текуће ликвидности ЈКП Београдски водовод и канализација? И да враћа њихове дугове’?

Да ли су то градске власти на челу са градоначелником Драганом Ђиласом из БВК-а исисавале паре, а обавезу да намирује рупу у каси , опет по наређењу, преузело је друго јавно предузеће – Градска чистоћа? Другог  економски реалног објашњења нема. Што значи, да је демократска власт у  Београду радила шта је хтела и како је хтела? Јавна предузећа су биле само играчке у рукама бахатих руководилаца, којима је једино заједничко била партијска књижица Демократске странке.

А, то, у  каквом су стању оставили јавна предузећа – најбоље знају они који су их наследили.