Embargo: Kako su demokrate izvlačile novac iz javnih preduzeća

Podsetimo, Gradska čistoća u vreme direktorovanja Aleksandra Stamenkovića bila je jedna od glavnih firmi za izvlačenje novca i posredstvom koje su gradske vlasti Beograda pokrivale dugove u drugim preduzećima, ali i neplaćanje kredita koje su uzimali u  poslovnim bankama.

Prema dokumentima  do kojih je došao Embargo, samo u „kombinacijama“ sa Beogradskim vodovodom i kanalizacijom“  Gradska čistoća je oštećena za više od 40 miliona dinara?!

Bivši direktori se skrivaju po inostranstvu?!

Većina tadašnjih funkcionera je nakon smenjivanja nestajala u inostranstvo, bežeći od zakona i odgovornosti, dok je gradska kasa sistematski pražnjena i grad Beograd i njegovi građani opljačkani.

Gotovo je nemoguće doći do bivšeg direktora Gradske Čistoće, Aleksandra Stamenkovića.

Teško je pronaći ijedno razumno objašnjenje, osim direktnog naređenja iz gradske kuće, da JKP Gradska čistoća uđe u aranžman sa JKP Beogradskim vodovodom i kanalizacijom i to tako što će preuzimati njihove dugove kod banaka i umesto njih ih uredno vraćati!

Ne postoji razuman zaključak, osim da vlasti u Beogradu nisu htele da spašavaju JKP BVK koju je u ti vreme vodio Cvijo Babić, već su taj teret preneli na drugo javno preduzeće čiji je grad takođe osnivač!? Nešto slično, kao što su Gradsku čistoću uključili u kupovinu zgrade Ineksa. Dali ogroman novac za 60 odsto vlasništva, ali su ih izbacili iz zemljišnih knjiga, odnosno nisu im dozvolili da se uknjiže na ono što su „pošteno“ kupili i platili, jer se Grad Beograd uknjižio na kompletnu zgradu! Iako su po kupoporodajnom ugovoru bili vlasnici samo 39 odsto zgrade!?

Kako je funkcionisala šema za otimanje novca?

Priča o prelivanju pozamašnih novčanih sredstava iz jednog javnog preduzeća u drugo, a da nema ni jedne analize (istrage) kako je to javno preduzeće upalo u dugove, počela je martu 2011. godine, kada je JKP Beogradski vodovod i kanalizacija sklopili sa bankom Inteza ugovor o kratkoročnoj pozajmici 300 miliona dinara, sa rokom vraćanja od godinu dana.

-E, sad u igru ulazi Gradska čistoća, koja sa bankom Inteza pravi 2012. ugovor o pristupanju duga i kojim se obavezuje da će vraćati potraživanja poverioca – tvrdi sagovornik Embarga. – U decembru iste godine između Gradske čistoće i Inteza banke napravljen je aneks ugovora o dinamici vraćanja duga JKP BVK-a i to u 24 mesečne rate, zaključno sa januarom 2014.godine! A, kako BVK-a nisu vraćali dospele rate kredita, Gradska čistoća je 2012. Izmirila dospele obaveze po kreditu u iznosu od 40,5miliona dinara! To je bilo u septembru 2012. Da bi u oktobru iste godine uplatila još 15,5 miliona dinara.

Da nešto nije u redu na relaciji Gradska čistoća – Beogradski vodovod i kanalizacija  postalo je jasnije i u septembru 2011. Tačnije 6. septembra Gradska čistoća i Inteza banka su sklopile ugovor o overdraft kreditu  u iznosu od 300 miliona dinara sa rokom vraćanja od godinu dana. Isti je vraćen u septembru 2012. godine, ali je uzet novi overdraft kredit od 392 miliona dinara pod istim uslovima.

Ono što je zanimljivo i u ovom slučaju, da samo petnaestak dana pošto su uzeli kredit od banke, Gradska čistoća i BVK-a zaključili su 23.09.2011. ugovor o zajmu, pa je tih 300 miliona dinara otišlo u kasu Beogradskog vodovoda i kanalizacije, sa rokom vraćanja za šest meseci. Aneksom je produžen rok vraćanja, a po rečima sadašnjeg direktora Gradske čistoće, „ ta pozajmica je vraćena“!

Ali, to nije kraj pozajmicama Gradske čistoće Beogardskom vodovodu i kanalizaciji: krajem  aprila 2012. sklopili su novi ugovor o pozajmici  50 miliona dinara sa rokom vraćanja od 180 dana? Prema podacima do kojih je došao Embargo, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija nije vratila ovu pozajmicu, pa je na ovaj način direktno oštetila ovo javno preduzeće za pomenutu sumu.

Posle svega rečenog i napisanog nameće se sasvim logičan zaključak: zbog čega je Gradska čistoća „ morala“ da pozajmljuje iz svoje tekuće likvidnosti JKP Beogradski vodovod i kanalizacija? I da vraća njihove dugove’?

Da li su to gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Draganom Đilasom iz BVK-a isisavale pare, a obavezu da namiruje rupu u kasi , opet po naređenju, preuzelo je drugo javno preduzeće – Gradska čistoća? Drugog  ekonomski realnog objašnjenja nema. Što znači, da je demokratska vlast u  Beogradu radila šta je htela i kako je htela? Javna preduzeća su bile samo igračke u rukama bahatih rukovodilaca, kojima je jedino zajedničko bila partijska knjižica Demokratske stranke.

A, to, u  kakvom su stanju ostavili javna preduzeća – najbolje znaju oni koji su ih nasledili.