Дневник на лицу места: Ко је хицима из пушке пресекао струјни кабл на прузи?
Змајево, село у општини Врбас, још потреса трагедија која се догодила пре двадесетак дана.
Наиме, 11. маја, уочи Светог Василија Острошког, око 23 часа у суседном Кисачу, страдали су Драган Ђукановића (38) и Петар Познановића (32), обојица из Змајева. Породице настрадалих младића, пријатељи и познаници, али и мештани Змајева, још не могу да поверују да су Драгана и Петра заувек изгубили.
Драган Ђукановић и његов друг Петар Познановић, настрадали су када су се, према незваничним информацијама, сат пре поноћи 11. маја испред куће Драгановог ујака, која се налази у непосредној близини железничке пруге с електромрежом. Тог дана Драгановом брату од ујака родио се син, велика радост за целу фамилију, па и за породицу Драгана Ђукановића чија мајка је рођена сестра његовом ујаку. Сви су се радовали.
- Брат ми је јавио да је добио унука, обрадовала сам се, али пошто сам срчани и тешки плућни болесник , рекла сам да не могу тог дана доћи, па кад дете стигне кући из породилишта, некако ћемо се организовати и доћи, то сам предложила и сину Драгану. Али, он је и поред моје молбе да не иде, одлучио да оде. Нешто ме је терало да га одвратим од одласка у Кисач, имала сам неки осећај који само мајке могу имати, као да сам предосећала да ће се нешто лоше догодити - испричала је за „Дневник“ Драганова мајка Мика Ђукановић.
Каже да је Драган отишао аутобусом који из Змајева креће у 17.40 часова и у Кисачу је био око 18.00 часова.
Драганова сестра Јасмина која живи у Немачкој, због трагедије тренутно је у Змајеву с родитељима, каже да је са братом често разговарала телефоном.
- Тог дана Драган ме позвао видео позивом, што раније није чинио. Питао ме да ли знам где се налази, рекла сам да не знам, рекао ми је да је у Кисачу и да нам је брат од ујака добио сина и да иде код ујака на честитку. Од центра до ујакове куће је доста далеко, брат и ја смо сво време причали путем видео скајпа. Молила сам га да прекинемо јер је ишао пешке, плашећи се да му се уз пут нешто не догоди, али је он инсистирао да се гледамо и разговарамо. Разговор је трајао око двадесетак минута а пред ујаковом кућом ми је рекао да нам је остало само још један минут за разговор. Тако је и било, после тога смо прекинули разговор а он је ушао код ујака - каже Јасмина.
Мика Ђукановић, Драганова каже да их је у току ноћи о несрећном случају обавестила полиција.
- Дошли су и обавестили нас да нам је син и још један младић настрадали, да су хитно пребачени у новосадску болницу. Од шока сам се онесвестила, ни сама не знам како сам дошла к свести... Тек сутрадан сам чула да је неко на слављу пуцао у ваздух при чему је погодио и пресекао жицу струјног вода јачине од неколико хиљада волти, да је жица пала у близини мог сина и његовог друга и пријатеља Петра Познановића, при чему су од струјне јачине задобили велике и тешке опекотине, да су пренети у болницу и да су живи. Али то су само приче, још увек не знамо шта се заиста догодило и ко је пуцао. Желимо да сазнамо истину и из тог разлога смо ја, мој супруг и ћерка били у полицијској станици у Новом Саду. Имали веома коректан разговор, при чему су нас информисали да ће полиција максимално одрадити свој део посла и да због даље истраге не могу давати никакве друге информације јер истрага је у току - рекла нам је Мика Ђукановића.
За обојицу кажу да су били добри, мирни и тихи момци, несхватљиво им је и још увек непознато како је дошло до страшне трагедије која је ове две породице заувек завила у црно а поготово да тај трагичан догађај ни један медиј није објавио.
Драган Ђукановић је, после седмодневне борбе за живо, преминуо 18. маја а сахрањен два дана касније. На последњем опроштају од Драгана било је цело село. Тог дана, у тренутку сахране, падала је јака киша.
- Киша је лила као из кабла. И небо је плакало за мојим братом - прича Драганова сестра Јасмина.
И док су родитељи и сестра испраћали Драгана на вечни починак, Петар Познановић се још увек налазио у болници где су се лекари борили за његов живот. Сви су се, нарочито породица надали да ће Петар успети да се избори за живот. Али, 25. маја породици Познановић је стигла тужна вест - Петар је преминуо.
Дан сахране Петра Познановића 27. мај у Змајеву је био проглашен даном жалости, заставе испред зграде Месне заједнице Змајево и свим јавним установама биле су спуштене на пола копља, плакало је цело село за Драганом и Петром, а на сахрани поново скоро цело село али и рођаци и пријатељи из Степановићева одакле је родом Петрова Мајка.
Туга и јецаји, бол и сузе, чинило се да су у знак саосећања и птице на тренутак биле зауставиле цвркут.
Текст и фото: Ласло Киш