Dnevnik na licu mesta: Ko je hicima iz puške presekao strujni kabl na pruzi?

Naime, 11. maja, uoči Svetog Vasilija Ostroškog, oko 23 časa u susednom Kisaču, stradali su Dragan Đukanovića (38) i Petar Poznanovića (32), obojica iz Zmajeva. Porodice nastradalih mladića, prijatelji i poznanici, ali i  meštani Zmajeva, još ne mogu da poveruju da su Dragana i Petra zauvek izgubili.

Dragan Đukanović i njegov drug Petar Poznanović, nastradali su kada su se, prema nezvaničnim informacijama, sat pre ponoći 11. maja  ispred kuće Draganovog ujaka, koja se nalazi u neposrednoj blizini železničke pruge s elektromrežom. Tog dana Draganovom bratu od ujaka rodio se sin, velika radost za celu familiju, pa i za porodicu Dragana Đukanovića čija majka je rođena sestra njegovom ujaku. Svi su se radovali.

- Brat mi je javio da je dobio unuka, obradovala sam se, ali pošto sam srčani i teški plućni bolesnik , rekla sam da ne mogu tog dana doći, pa kad dete stigne kući iz porodilišta, nekako ćemo se organizovati i doći, to sam predložila i sinu Draganu. Ali, on je i pored moje molbe da ne ide, odlučio da ode. Nešto me je teralo da ga odvratim od odlaska u Kisač, imala sam neki osećaj koji samo majke mogu imati, kao da sam predosećala da će se nešto loše dogoditi - ispričala je za „Dnevnik“ Draganova majka Mika Đukanović.

Kaže da je Dragan otišao autobusom koji iz Zmajeva kreće u 17.40 časova i u Kisaču je bio oko 18.00 časova.

Draganova sestra Jasmina koja živi u Nemačkoj, zbog tragedije trenutno je u Zmajevu s roditeljima, kaže da je sa bratom često razgovarala telefonom.

- Tog dana Dragan me pozvao video pozivom, što ranije nije činio. Pitao me da li znam gde se nalazi, rekla sam da ne znam, rekao mi je da   je u Kisaču i da nam je brat od ujaka dobio sina i da ide kod ujaka na čestitku. Od centra do ujakove kuće je dosta daleko, brat i ja smo svo vreme pričali putem video skajpa. Molila sam ga da prekinemo jer je išao peške, plašeći se da mu se uz put nešto ne dogodi, ali je on insistirao da se gledamo i razgovaramo. Razgovor je trajao oko dvadesetak minuta a pred ujakovom kućom mi je rekao da nam je ostalo samo još jedan minut za razgovor. Tako je i bilo, posle toga smo prekinuli razgovor a on je ušao kod ujaka - kaže Jasmina.

Mika Đukanović, Draganova kaže da ih je u toku noći o nesrećnom slučaju obavestila policija.

- Došli su i obavestili nas da nam je sin i još jedan mladić nastradali, da su hitno prebačeni u novosadsku bolnicu. Od šoka sam se onesvestila, ni sama ne znam kako sam došla k svesti... Tek sutradan sam čula da je neko na slavlju pucao u vazduh pri  čemu je pogodio i presekao žicu strujnog voda jačine od nekoliko hiljada volti, da je žica pala u blizini mog sina i njegovog druga i prijatelja Petra Poznanovića, pri čemu su od strujne jačine zadobili velike i teške opekotine, da su preneti u bolnicu i da su živi. Ali to su samo priče, još uvek ne znamo šta se zaista dogodilo i ko je pucao. Želimo da saznamo istinu i iz tog razloga smo ja, moj suprug i ćerka bili u policijskoj stanici u Novom Sadu. Imali veoma korektan  razgovor, pri čemu su nas informisali da će  policija maksimalno odraditi svoj deo posla i da zbog dalje istrage ne mogu davati nikakve druge informacije jer istraga je u toku - rekla nam je Mika  Đukanovića.

Za obojicu kažu da su bili dobri, mirni i tihi momci, neshvatljivo im je i još uvek nepoznato kako je došlo do strašne tragedije koja je ove dve porodice zauvek zavila u crno a pogotovo da taj tragičan događaj ni jedan medij nije objavio.

Dragan Đukanović je, posle sedmodnevne borbe za živo, preminuo 18. maja a sahranjen dva dana kasnije. Na poslednjem oproštaju od Dragana bilo je celo selo. Tog dana, u trenutku sahrane, padala je jaka kiša.

- Kiša je lila kao iz kabla. I nebo je plakalo za mojim bratom - priča Draganova sestra Jasmina.

I dok su roditelji i sestra ispraćali Dragana na večni počinak, Petar Poznanović se još uvek nalazio u bolnici gde su se lekari borili za njegov život. Svi su se, naročito porodica nadali da će Petar uspeti da se izbori za život. Ali, 25. maja porodici Poznanović je stigla tužna vest - Petar je preminuo.

Dan sahrane Petra Poznanovića 27. maj u Zmajevu je bio proglašen danom žalosti, zastave ispred zgrade Mesne zajednice Zmajevo i svim javnim ustanovama bile su spuštene na pola koplja, plakalo je celo selo za Draganom i Petrom, a na sahrani ponovo skoro celo selo ali i rođaci i prijatelji iz Stepanovićeva odakle je rodom Petrova Majka.

Tuga i jecaji, bol i suze, činilo se da su u znak saosećanja i ptice na trenutak bile zaustavile cvrkut.

Tekst i foto: Laslo Kiš