„Дневник” на лицу места: Бескрупулозна сеча шума у Сенти

Ту количину дрвета не посече само сиротиња да би се током зиме огрејала него највећи удео у нелегалној сечи имају организоване групе, које на црном тржишту кубик меког дрвета продају за 20 евра, а тврђег за 30, што им је уносан посао.

Шумокрадице су посебно узеле маха у околини Сенте, где су се у сузбијању нелегалне сече и чувању шума Пољочуварској служби Сенте прикључили и чланови Спасилачког тима „Тиса” из тог града. Они свакодневно у приобаљу реке чувају шуме, а рониоци – волонтери Спасилачког тима „Тиса” патролирају чамцем на Тиси да би стали на пут крадљивцима.

– Наше удружење, осим редовних активности на реци, има обавезу и да штити и чува и њене обале – каже председник Спасилачког тима „Тиса” Нандор Барањи. – Бесправна сеча шуме, која је узела невиђене размере, подстакла нас је да се активно укључимо у спречавање те пошасти, не бисмо ли помогли пољочуварима да сачувамо шуму.

Он додаје да волонтери тима свакодневно с реке из чамца посматрају 28 километара обале на бачкој страни, а када уоче крадљивце, о томе обавештавају пољочуваре и полицију. У патролирање Тисом кључено је 20 до 30 волонтера Спасилачког тима „Тиса”. 

– Велику помоћ нам пружају полиција и локална самоуправа Сенте, где су свесни тога да нестанак некада густе шуме може угрозити град кад Тиса набуја јер насип који је изграђен дуж реке неће моћи да издржи бујицу ако га шума не штити – објашњава Барањи.

Дрвокрадице не презају ни од тога да запуцају када их затекну у нелегалној сечи па је било и напада на пољочуваре и патроле на реци. Тако су недавно, по речима Нандора Барањија, с банатске обале код Санада на њихову патролу запуцали из ловачких пушака. Он каже да нису имали куд, него су легли у чамац и успели да се удаље на безбедну раздаљину, а да, на сву срећу, нико није страдао.

Процена је да само у Сенти и околини потиским шумама хара седам-осам организованих група шумокрадице. Координатор Пољочуварске службе Сенте Жолт Ч. Молнар каже да пет пољочувара не може потпуно да сачува шуму, јер покривају релативно велики терен.

Колико су се шумокрадице осилиле види се и по томе што, осим сече, у шумама крај Тисе секу и стабла у Народној башти, уз сам центар града. Молнар истиче да су значајну подршку у чувању шума добили укључивањем волонтере Спасилачког тима „Тиса”, а да би добродошла била помоћ свих честитих људи јер обим шумокрађа и број затечених у крађи указује на то да је у питању организована сеча.

Добро организоване групе дрвокрадица укредено углавном продају грађанима на црно. Молнар је убеђен у то да у Сенти тих седам или осам организованих група шумокрадица имају своје „извиђаче”, који одлазе на насип као рекреативци и, трчећи или из „заседе”, посматрају кретање пољочувара и волонтера Спасилачког тима „Тиса”. Када се увере да нису у близини, јављају екипи с моторним тестерама, која сече стабла, креше грање и извлачи облице из шуме. У међувремену, шумокрадице организују превоз па се дрво одвлачи камионима, комби возилима, запрегама или колицима. Дрва тополе се на црно продају по 20 евра кубик, док се јасен, багрем и друга тврда дрва продају за 30 евра.

Председник Спасилачког тима „Тиса“ Нандор Барањи верује да би ефикасности у чувању шуме помогло обнављање оделења речне полиције, које је раније постојало у Сенти, али и оштрија казнена политика. Против неких вођа група дрвокрадица воде се кривични поступци, док је неколицина оних ситнијих до сада кажњавана упућивањем на друштвено користан рад.

Текст и фото: М. Митровић