„Dnevnik” na licu mesta: Beskrupulozna seča šuma u Senti

Tu količinu drveta ne poseče samo sirotinja da bi se tokom zime ogrejala nego najveći udeo u nelegalnoj seči imaju organizovane grupe, koje na crnom tržištu kubik mekog drveta prodaju za 20 evra, a tvrđeg za 30, što im je unosan posao.

Šumokradice su posebno uzele maha u okolini Sente, gde su se u suzbijanju nelegalne seče i čuvanju šuma Poljočuvarskoj službi Sente priključili i članovi Spasilačkog tima „Tisa” iz tog grada. Oni svakodnevno u priobalju reke čuvaju šume, a ronioci – volonteri Spasilačkog tima „Tisa” patroliraju čamcem na Tisi da bi stali na put kradljivcima.

– Naše udruženje, osim redovnih aktivnosti na reci, ima obavezu i da štiti i čuva i njene obale – kaže predsednik Spasilačkog tima „Tisa” Nandor Baranji. – Bespravna seča šume, koja je uzela neviđene razmere, podstakla nas je da se aktivno uključimo u sprečavanje te pošasti, ne bismo li pomogli poljočuvarima da sačuvamo šumu.

On dodaje da volonteri tima svakodnevno s reke iz čamca posmatraju 28 kilometara obale na bačkoj strani, a kada uoče kradljivce, o tome obaveštavaju poljočuvare i policiju. U patroliranje Tisom ključeno je 20 do 30 volontera Spasilačkog tima „Tisa”. 

– Veliku pomoć nam pružaju policija i lokalna samouprava Sente, gde su svesni toga da nestanak nekada guste šume može ugroziti grad kad Tisa nabuja jer nasip koji je izgrađen duž reke neće moći da izdrži bujicu ako ga šuma ne štiti – objašnjava Baranji.

Drvokradice ne prezaju ni od toga da zapucaju kada ih zateknu u nelegalnoj seči pa je bilo i napada na poljočuvare i patrole na reci. Tako su nedavno, po rečima Nandora Baranjija, s banatske obale kod Sanada na njihovu patrolu zapucali iz lovačkih pušaka. On kaže da nisu imali kud, nego su legli u čamac i uspeli da se udalje na bezbednu razdaljinu, a da, na svu sreću, niko nije stradao.

Procena je da samo u Senti i okolini potiskim šumama hara sedam-osam organizovanih grupa šumokradice. Koordinator Poljočuvarske službe Sente Žolt Č. Molnar kaže da pet poljočuvara ne može potpuno da sačuva šumu, jer pokrivaju relativno veliki teren.

Koliko su se šumokradice osilile vidi se i po tome što, osim seče, u šumama kraj Tise seku i stabla u Narodnoj bašti, uz sam centar grada. Molnar ističe da su značajnu podršku u čuvanju šuma dobili uključivanjem volontere Spasilačkog tima „Tisa”, a da bi dobrodošla bila pomoć svih čestitih ljudi jer obim šumokrađa i broj zatečenih u krađi ukazuje na to da je u pitanju organizovana seča.

Dobro organizovane grupe drvokradica ukredeno uglavnom prodaju građanima na crno. Molnar je ubeđen u to da u Senti tih sedam ili osam organizovanih grupa šumokradica imaju svoje „izviđače”, koji odlaze na nasip kao rekreativci i, trčeći ili iz „zasede”, posmatraju kretanje poljočuvara i volontera Spasilačkog tima „Tisa”. Kada se uvere da nisu u blizini, javljaju ekipi s motornim testerama, koja seče stabla, kreše granje i izvlači oblice iz šume. U međuvremenu, šumokradice organizuju prevoz pa se drvo odvlači kamionima, kombi vozilima, zapregama ili kolicima. Drva topole se na crno prodaju po 20 evra kubik, dok se jasen, bagrem i druga tvrda drva prodaju za 30 evra.

Predsednik Spasilačkog tima „Tisa“ Nandor Baranji veruje da bi efikasnosti u čuvanju šume pomoglo obnavljanje odelenja rečne policije, koje je ranije postojalo u Senti, ali i oštrija kaznena politika. Protiv nekih vođa grupa drvokradica vode se krivični postupci, dok je nekolicina onih sitnijih do sada kažnjavana upućivanjem na društveno koristan rad.

Tekst i foto: M. Mitrović