Брачна понуда замка за заснивање ропског односа

Сумња се да су они, у намери да прибаве корист успостављањем ропског или сличног односа, покушали да омогуће прелазак границе на аеродрому у Нишу малолетници старој 14 година која је у Немачкој требало да ступи у уговорени брак.

Судија Вишег суда у Нишу за prеthodni поступак им је, на предлог Вишег јавног тужилаштва, одредио притвор до 30 дана због опасности од бекства. Они су осумњичени да су преко посредника Ф. О. (42) из Приштине у Косовској Каменици за 2.000 евра купили четрнаестогодишњу девојчицу коју су намеравали да одведу у Немачку ради, како је саопштила полиција, заснивања ропског односа.

За основни облик тог кривичног дела запрећена је казна од три до 12  година, док је минимална казна за трговину децом пет година затвора.

Посебну околност представља и чињеница ако је дело извршила организована криминална група, а уведена је и казна за кориснике услуга у случају да су знали или су могли знати да се ради о жртви трговине људима.

По подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, приметан је пораст експлоатације деце у порнографске сврхе, а у значајном броју заступљена је вишеструка експлоатација жртава. По подацима невладине организације АСТРА, више од 70 одсто жртава су жене и деца, а по доступним информацијама, потенцијалне случајеве трговине људима најчешће пријављују полицијски службеници, запослени у центрима за социјални рад и организације које раде са жртвама експлоатације.

Доминантни облик трговине људима је сексуална експлоатација, којој су углавном изложене жене и девојчице, а половину чине деца.

Трговина људима, или, како се још назива, модерно ропство, подразумева да је жртва под силом, претњом силе или довођењем у заблуду искоришћена за експлоатацију, принудни рад, кривична дела, проституцију или другу врсту сексуалне експлоатације, потом просјачење, употребу у порнографске сврхе, узимање органа или коришћење у оружаним сукобима.

Када се говори о проблему трговине људима, мора се имати у виду да се трендови трговине људима мењају у складу с променама у друштву. Најчешћи начин врбовања жртава за ланац трговине људима је путем пословних понуда, којих је на интернету и друштвеним мрежама све више. Присутни су и други начини врбовања, као што је „лажно заљубљивање” или понуда за школовање у земљи или иностранству.

Особе које су у ситуацији трговине људима могу имати чудно понашање, које често подразумева застрашеност, анксиозност, депресију, покорност, нервозу и параноичност, сумњичавост, избегавање контакта очима и слично. Такође, код жртава је уочено да понекад не знају где су, односно у којем граду и држави, као и да немају појам о времену. Могу веома бурно, најчешће преплашено, реаговати приликом сусрета с полицијом. У разговору с њима уочава се много недоследности у причи: рецимо, жртва може тврдити да је код некога у посети, али не и да потврди адресу те особе.

За успешну борбу против трговине људима неопходно је интензивирати истраге, заштитити жртве, омогућити новац који ће помоћи жртвама и успоставити сигурне куће за њихову заштиту и хитан пријем.

Трговци људима веома добро знају које су потребе њихових потенцијалних жртава па самим тим и њихове понуде иду у циљу задовољавања тих потреба. Најчешћи фактори који доводе до трговине људима су сиромаштво и незапосленост, лоше социјалне или политичке прилике у земљи, али и сан о бољем животу, потрага за послом, зарадом, сигурношћу.

Познато је да трговци људима злоупотребљавају жељу жртве да живи боље. Зато их врбују лажним пословним и другим понудама, обмањујућим огласима за посао, навођењем на лажно забављање, продајом од породице некад због сиромаштва, некад због неких других проблема, али некада и због тога што родитељи верују да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту, не сањајући да ће оно постати роб и отмицом, која је могућ, али не превише чест начин регрутовања за трговину људима.

Трговина људима је једна од највећих и најпрофитабилнијих глобалних криминалних активности, заједно с трговином наркотицима, оружјем и прањем новца.

Д. Николић