Bračna ponuda zamka za zasnivanje ropskog odnosa

Sumnja se da su oni, u nameri da pribave korist uspostavljanjem ropskog ili sličnog odnosa, pokušali da omoguće prelazak granice na aerodromu u Nišu maloletnici staroj 14 godina koja je u Nemačkoj trebalo da stupi u ugovoreni brak.

Sudija Višeg suda u Nišu za prethodni postupak im je, na predlog Višeg javnog tužilaštva, odredio pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bekstva. Oni su osumnjičeni da su preko posrednika F. O. (42) iz Prištine u Kosovskoj Kamenici za 2.000 evra kupili četrnaestogodišnju devojčicu koju su nameravali da odvedu u Nemačku radi, kako je saopštila policija, zasnivanja ropskog odnosa.

Za osnovni oblik tog krivičnog dela zaprećena je kazna od tri do 12  godina, dok je minimalna kazna za trgovinu decom pet godina zatvora.

Posebnu okolnost predstavlja i činjenica ako je delo izvršila organizovana kriminalna grupa, a uvedena je i kazna za korisnike usluga u slučaju da su znali ili su mogli znati da se radi o žrtvi trgovine ljudima.

Po podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, primetan je porast eksploatacije dece u pornografske svrhe, a u značajnom broju zastupljena je višestruka eksploatacija žrtava. Po podacima nevladine organizacije ASTRA, više od 70 odsto žrtava su žene i deca, a po dostupnim informacijama, potencijalne slučajeve trgovine ljudima najčešće prijavljuju policijski službenici, zaposleni u centrima za socijalni rad i organizacije koje rade sa žrtvama eksploatacije.

Dominantni oblik trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, kojoj su uglavnom izložene žene i devojčice, a polovinu čine deca.

Trgovina ljudima, ili, kako se još naziva, moderno ropstvo, podrazumeva da je žrtva pod silom, pretnjom sile ili dovođenjem u zabludu iskorišćena za eksploataciju, prinudni rad, krivična dela, prostituciju ili drugu vrstu seksualne eksploatacije, potom prosjačenje, upotrebu u pornografske svrhe, uzimanje organa ili korišćenje u oružanim sukobima.

Kada se govori o problemu trgovine ljudima, mora se imati u vidu da se trendovi trgovine ljudima menjaju u skladu s promenama u društvu. Najčešći način vrbovanja žrtava za lanac trgovine ljudima je putem poslovnih ponuda, kojih je na internetu i društvenim mrežama sve više. Prisutni su i drugi načini vrbovanja, kao što je „lažno zaljubljivanje” ili ponuda za školovanje u zemlji ili inostranstvu.

Osobe koje su u situaciji trgovine ljudima mogu imati čudno ponašanje, koje često podrazumeva zastrašenost, anksioznost, depresiju, pokornost, nervozu i paranoičnost, sumnjičavost, izbegavanje kontakta očima i slično. Takođe, kod žrtava je uočeno da ponekad ne znaju gde su, odnosno u kojem gradu i državi, kao i da nemaju pojam o vremenu. Mogu veoma burno, najčešće preplašeno, reagovati prilikom susreta s policijom. U razgovoru s njima uočava se mnogo nedoslednosti u priči: recimo, žrtva može tvrditi da je kod nekoga u poseti, ali ne i da potvrdi adresu te osobe.

Za uspešnu borbu protiv trgovine ljudima neophodno je intenzivirati istrage, zaštititi žrtve, omogućiti novac koji će pomoći žrtvama i uspostaviti sigurne kuće za njihovu zaštitu i hitan prijem.

Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava pa samim tim i njihove ponude idu u cilju zadovoljavanja tih potreba. Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su siromaštvo i nezaposlenost, loše socijalne ili političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom, sigurnošću.

Poznato je da trgovci ljudima zloupotrebljavaju želju žrtve da živi bolje. Zato ih vrbuju lažnim poslovnim i drugim ponudama, obmanjujućim oglasima za posao, navođenjem na lažno zabavljanje, prodajom od porodice nekad zbog siromaštva, nekad zbog nekih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će njihovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob i otmicom, koja je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno s trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

D. Nikolić