Би­ља­ни Јеф­тић две де­це­ни­је ро­би­је за под­му­као зло­чин над Јарославом Дугошијом Добренов    

Глав­ни пре­трес за­вр­шен је про­те­клог пет­ка за све­га сат пред но­вим ве­ћем у том пред­ме­ту, ко­јем пред­се­да­ва су­ди­ја Ви­до­је Ми­трић. Окри­вље­на је то­ком по­ступ­ка при­зна­ла да је ли­ши­ла жи­во­та жтр­ву, али и ре­кла да не зна због че­га је то учи­ни­ла. Она је у при­тво­ру од 12. фе­бру­а­ра про­шле го­ди­не и од­лу­ком ве­ћа та­мо ће и оста­ти до упу­ћи­ва­ња на из­др­жа­ва­ње ка­зне.       

Јеф­ти­ће­вој се оп­ту­жни­цом ста­вља на те­рет да је на­ве­де­ног да­на око 17.30 са­ти до­шла у на­вод­ну по­се­ту овој же­ни, код ко­је је у дво­ри­шном ста­ну као под­ста­нар­ка у ра­ни­јем пе­ри­о­ду пре­би­ва­ла ћер­ка окри­вље­не. 

Окри­вље­на Би­ља­на је на отва­ра­њу глав­ног пре­тре­са из­ја­ви­ла да је коб­ног да­на ре­кла са­да по­кој­ној Ја­ро­сла­ви Ду­го­ши­ји До­бре­нов да јој је по­треб­но да оде до то­а­ле­та. Кад је ова кре­ну­ла да јој по­ка­же про­сто­ри­ју, окри­вље­на је узе­ла са сто­чи­ћа фла­шу ал­ко­хол­ног пи­ћа и за­да­ла јој от­по­за­ди удар­це у гла­ву, при то­ме раз­бив­ши фла­шу. Кад је жр­тва па­ла на под, окри­ве­на је узе­ла пањ, ко­ји се на­ла­зио у днев­ној со­би, и њи­ме јој за­да­ла још не­ко­ли­ко уда­ра­ца у гла­ву од­на­пред и од­на­зад, те је но­жем са се­чи­вом ши­ро­ким два цен­ти­ме­тра за­да­ла 20 убо­да у гла­ву и ле­ђа.

По­вре­ђе­на же­на је за­до­би­ла раз­дер­но-на­гњеч­не, убод­не и ре­зне ра­не ко­је су про­у­зро­ко­ва­ле ис­кр­ва­ре­ње па је услед то­га пре­ми­ну­ла. По­сле све­га, окри­вље­на је по­ку­ша­ла да опе­ре и укло­ни тра­го­ве с ли­це ме­ста. Пре по­ла­ска  је са сто­ла узе­ла Ја­ро­сла­вин мо­бил­ни те­ле­фон, а с про­зо­ра у ход­ни­ку кљу­че­ве, ко­је је ста­ви­ла до­по­ла у бра­ву ула­зних вра­та, ко­ја је по­том, од­ла­зе­ћи, за­кљу­ча­ла ори­ги­нал­ним кљу­чем пре не­го што је на­пу­сти­ла ме­сто до­га­ђа­ја, ка­же се у оп­ту­жном ак­ту ко­ји за­сту­па за­ме­ни­ца ви­шег јав­ног ту­жи­о­ца Је­ле­на Сто­ја­ко­вић Му­ста­кас. 

Она је, за­сту­па­ју­ћи оп­ту­жни акт, у за­вр­шној ре­чи ка­за­ла да сма­тра да је не­сум­њи­во до­ка­за­но да је оп­ту­же­на по­чи­ни­ла кри­вич­но де­ло ко­је јој се ста­вља на те­рет, од­но­сно те­шко уби­ство по­чи­ње­но на сви­реп и под­му­као на­чин.

“Окри­вље­на је сво­ју од­бра­ну ме­ња­ла у бит­ним де­ло­ви­ма ви­ше пу­та то­ком по­ступ­ка“, ре­кла је Је­ле­на Сто­ја­ко­вић Му­ста­кас.

“Не­че­га се се­ћа­ла у ве­зи с по­вре­ђ­и­ва­ња, а он­да ни­је, сма­трам – с ци­љем ума­њи­ва­ња од­го­вор­но­сти. Ре­кла је да је до­шла код оште­ће­не због ћерк­не кор­пе за веш, ко­ја је на­вод­но оста­ла у ста­ну ко­ји је ова ко­ри­сти­ла као под­ста­нар­ка код жр­тве. Та­ко­ђе, оп­ту­же­на је на­ве­ла при­ли­ком да­ва­ња два ис­ка­за да јој је не­што клик­ну­ло у гла­ви, ка­ко је ка­за­ла, као да је у њу ушао сам ђа­во. Опи­са­ла је да је от­по­за­ди уда­ри­ла Ја­ро­сла­ву пу­ном фла­шом ви­ски­ја, кад је она по­ср­на­у­ла, уда­ри­ла је још јед­ном и фла­ша се раз­би­ла. По­том ју је оста­ци­ма фла­ше на­вод­но уда­ра­ла ви­ше пу­та. Она се не се­ћа то­га, али зна да ни­је ко­ри­сти­ла нож.”

За­ступ­ни­ца оп­ту­жног ак­та под­се­ти­ла је прет­ход­ног пет­ка на то да у про­сто­ри­ји при уви­ђа­ју ни­су на­ђе­ни не­ки круп­ни­ји де­ло­ви бо­це, што би мо­гло ука­за­ти на то да је со­ба спре­ма­на по­сле из­вр­ше­ња кри­вич­ног де­ла.     

Оте­жа­ва­ју­ће окол­но­сти

Пре­се­да­ва­ју­ћи су­ди­ја Ми­трић ре­као је, обра­зла­жу­ћи пре­су­ду, да је ве­ће има­ло у ви­ду оте­жа­ва­ју­ће окол­но­сти, а на­ро­чи­то да је окри­вље­на по­сле по­чи­ње­ног те­шког уби­ства узе­ла жр­твин те­ле­фон и да је сре­ђи­ва­ла про­сто­ри­ју у ко­јој је по­чи­њен зло­чин.

“Узе­ла је мо­бил­ни те­ле­фон жр­тве да не би мо­гла да зо­ве по­моћ и ре­кла је да је при­ли­ком за­кљу­ча­ва­ња ста­на још чу­ла да оште­ће­на же­на сте­ње и је­ца. По­на­ша­ње окри­вље­не пре до­га­ђа­ја и по­сле ње­га ука­зу­је на то да је по­сту­па­ла сми­сле­но. Тре­ба на­по­ме­ну­ти да је ње­на ћер­ка све­до­чи­ла да је те но­ћи, по­сле уби­ства, код ку­ће окри­вље­на де­ло­ва­ла уоби­ча­је­но, спре­ма­ла је за ве­че­ру шпа­ге­те бо­ло­ње­зе и гле­да­ли су те­ле­ви­зи­ју. Утвр­ђе­но је да је оште­ће­на за­до­би­ла два­де­се­так уда­ра­ца, од ко­јих 14 у зад­њи део гла­ве и боч­ну зо­ну вра­та“, на­ве­ла је за­ме­ник ту­жи­о­ца Је­ле­на Сто­ја­ко­вић Му­ста­кас.

Бра­ни­лац оп­ту­же­не адво­кат Го­ран Илић на­вео је на истом ро­чи­шту у за­вр­шној ре­чи да од­бра­на при­хва­та чи­ње­ни­цу да је оп­ту­же­на на по­ме­ну­том ме­сту и у том вре­ме­ну ли­ши­ла жи­во­та, али се про­ти­ви тврд­њи из оп­ту­жни­це да је де­ло по­чи­ње­но на сви­реп и под­му­као на­чин, те да ни­је утвр­ђе­но ви­ше ва­жних чи­ње­нич­них си­ту­а­ци­ја у том до­га­ђа­ју, као ни то у ка­квом здрав­стве­ном ста­њу је окри­вље­на би­ла у вре­ме ко­бог до­га­ђа­ја с об­зи­ром на то  да бо­лу­је од ви­ше спе­ци­фич­них бо­ле­сти ко­је би мо­гле ути­ца­ти на по­на­ша­ње. Он је пред­ло­жио да се де­ло ква­ли­фи­ку­је као обич­но уби­ство, а не да оста­не те­шко уби­ство као у оп­ту­жни­ци (за ко­је пре­ти мно­го оштри­ја ка­зна).      

Под­се­ти­мо, окри­вље­на је из­ја­ви­ла ра­ни­је на су­ђе­њу пред прет­ход­ним ве­ћем да је но­ћи­ма и да­ни­ма раз­ми­шља­ла, а да не зна за­што је на­па­ла пен­зи­о­ни­са­ну но­ви­нар­ку Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Вој­во­ди­не.    

“При­јат­но, фи­но и нор­мал­но ме је до­че­ка­ла и ни­је ме про­во­ци­ра­ла. Док је мо­ја ћер­ка ста­но­ва­ла код ње, има­ле смо фин од­нос“, до­да­ла је окри­вље­на Би­ља­на Јеф­тић.

“Оста­јем при све­му што сам до сад у по­ступ­ку из­не­ла, али же­лим да до­дам да се у оп­ту­жни­ци спо­ми­ње нож, а ја га ни­сам има­ла. По­вре­де сам на­на­ла бо­цом, од­но­сно не­ким др­ве­том ко­је је ту би­ло. Њен те­ле­фон сам уза­ла да она не би не­ког зва­ла. Ја­ко ми је жао због све­га. Ка­јем се. Сра­мо­та ме је пред ње­ном и сво­јом по­ро­ди­цом и пред Бо­гом.”

М. Ву­ја­чић