Bi­lja­ni Jef­tić dve de­ce­ni­je ro­bi­je za pod­mu­kao zlo­čin nad Jaroslavom Dugošijom Dobrenov    

Glav­ni pre­tres za­vr­šen je pro­te­klog pet­ka za sve­ga sat pred no­vim ve­ćem u tom pred­me­tu, ko­jem pred­se­da­va su­di­ja Vi­do­je Mi­trić. Okri­vlje­na je to­kom po­stup­ka pri­zna­la da je li­ši­la ži­vo­ta žtr­vu, ali i re­kla da ne zna zbog če­ga je to uči­ni­la. Ona je u pri­tvo­ru od 12. fe­bru­a­ra pro­šle go­di­ne i od­lu­kom ve­ća ta­mo će i osta­ti do upu­ći­va­nja na iz­dr­ža­va­nje ka­zne.       

Jef­ti­će­voj se op­tu­žni­com sta­vlja na te­ret da je na­ve­de­nog da­na oko 17.30 sa­ti do­šla u na­vod­nu po­se­tu ovoj že­ni, kod ko­je je u dvo­ri­šnom sta­nu kao pod­sta­nar­ka u ra­ni­jem pe­ri­o­du pre­bi­va­la ćer­ka okri­vlje­ne. 

Okri­vlje­na Bi­lja­na je na otva­ra­nju glav­nog pre­tre­sa iz­ja­vi­la da je kob­nog da­na re­kla sa­da po­koj­noj Ja­ro­sla­vi Du­go­ši­ji Do­bre­nov da joj je po­treb­no da ode do to­a­le­ta. Kad je ova kre­nu­la da joj po­ka­že pro­sto­ri­ju, okri­vlje­na je uze­la sa sto­či­ća fla­šu al­ko­hol­nog pi­ća i za­da­la joj ot­po­za­di udar­ce u gla­vu, pri to­me raz­biv­ši fla­šu. Kad je žr­tva pa­la na pod, okri­ve­na je uze­la panj, ko­ji se na­la­zio u dnev­noj so­bi, i nji­me joj za­da­la još ne­ko­li­ko uda­ra­ca u gla­vu od­na­pred i od­na­zad, te je no­žem sa se­či­vom ši­ro­kim dva cen­ti­me­tra za­da­la 20 ubo­da u gla­vu i le­đa.

Po­vre­đe­na že­na je za­do­bi­la raz­der­no-na­gnječ­ne, ubod­ne i re­zne ra­ne ko­je su pro­u­zro­ko­va­le is­kr­va­re­nje pa je usled to­ga pre­mi­nu­la. Po­sle sve­ga, okri­vlje­na je po­ku­ša­la da ope­re i uklo­ni tra­go­ve s li­ce me­sta. Pre po­la­ska  je sa sto­la uze­la Ja­ro­sla­vin mo­bil­ni te­le­fon, a s pro­zo­ra u hod­ni­ku klju­če­ve, ko­je je sta­vi­la do­po­la u bra­vu ula­znih vra­ta, ko­ja je po­tom, od­la­ze­ći, za­klju­ča­la ori­gi­nal­nim klju­čem pre ne­go što je na­pu­sti­la me­sto do­ga­đa­ja, ka­že se u op­tu­žnom ak­tu ko­ji za­stu­pa za­me­ni­ca vi­šeg jav­nog tu­ži­o­ca Je­le­na Sto­ja­ko­vić Mu­sta­kas. 

Ona je, za­stu­pa­ju­ći op­tu­žni akt, u za­vr­šnoj re­či ka­za­la da sma­tra da je ne­sum­nji­vo do­ka­za­no da je op­tu­že­na po­či­ni­la kri­vič­no de­lo ko­je joj se sta­vlja na te­ret, od­no­sno te­ško ubi­stvo po­či­nje­no na svi­rep i pod­mu­kao na­čin.

“Okri­vlje­na je svo­ju od­bra­nu me­nja­la u bit­nim de­lo­vi­ma vi­še pu­ta to­kom po­stup­ka“, re­kla je Je­le­na Sto­ja­ko­vić Mu­sta­kas.

“Ne­če­ga se se­ća­la u ve­zi s po­vre­đ­i­va­nja, a on­da ni­je, sma­tram – s ci­ljem uma­nji­va­nja od­go­vor­no­sti. Re­kla je da je do­šla kod ošte­će­ne zbog ćerk­ne kor­pe za veš, ko­ja je na­vod­no osta­la u sta­nu ko­ji je ova ko­ri­sti­la kao pod­sta­nar­ka kod žr­tve. Ta­ko­đe, op­tu­že­na je na­ve­la pri­li­kom da­va­nja dva is­ka­za da joj je ne­što klik­nu­lo u gla­vi, ka­ko je ka­za­la, kao da je u nju ušao sam đa­vo. Opi­sa­la je da je ot­po­za­di uda­ri­la Ja­ro­sla­vu pu­nom fla­šom vi­ski­ja, kad je ona po­sr­na­u­la, uda­ri­la je još jed­nom i fla­ša se raz­bi­la. Po­tom ju je osta­ci­ma fla­še na­vod­no uda­ra­la vi­še pu­ta. Ona se ne se­ća to­ga, ali zna da ni­je ko­ri­sti­la nož.”

Za­stup­ni­ca op­tu­žnog ak­ta pod­se­ti­la je pret­hod­nog pet­ka na to da u pro­sto­ri­ji pri uvi­đa­ju ni­su na­đe­ni ne­ki krup­ni­ji de­lo­vi bo­ce, što bi mo­glo uka­za­ti na to da je so­ba spre­ma­na po­sle iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la.     

Ote­ža­va­ju­će okol­no­sti

Pre­se­da­va­ju­ći su­di­ja Mi­trić re­kao je, obra­zla­žu­ći pre­su­du, da je ve­će ima­lo u vi­du ote­ža­va­ju­će okol­no­sti, a na­ro­či­to da je okri­vlje­na po­sle po­či­nje­nog te­škog ubi­stva uze­la žr­tvin te­le­fon i da je sre­đi­va­la pro­sto­ri­ju u ko­joj je po­či­njen zlo­čin.

“Uze­la je mo­bil­ni te­le­fon žr­tve da ne bi mo­gla da zo­ve po­moć i re­kla je da je pri­li­kom za­klju­ča­va­nja sta­na još ču­la da ošte­će­na že­na ste­nje i je­ca. Po­na­ša­nje okri­vlje­ne pre do­ga­đa­ja i po­sle nje­ga uka­zu­je na to da je po­stu­pa­la smi­sle­no. Tre­ba na­po­me­nu­ti da je nje­na ćer­ka sve­do­či­la da je te no­ći, po­sle ubi­stva, kod ku­će okri­vlje­na de­lo­va­la uobi­ča­je­no, spre­ma­la je za ve­če­ru špa­ge­te bo­lo­nje­ze i gle­da­li su te­le­vi­zi­ju. Utvr­đe­no je da je ošte­će­na za­do­bi­la dva­de­se­tak uda­ra­ca, od ko­jih 14 u zad­nji deo gla­ve i boč­nu zo­nu vra­ta“, na­ve­la je za­me­nik tu­ži­o­ca Je­le­na Sto­ja­ko­vić Mu­sta­kas.

Bra­ni­lac op­tu­že­ne advo­kat Go­ran Ilić na­veo je na istom ro­či­štu u za­vr­šnoj re­či da od­bra­na pri­hva­ta či­nje­ni­cu da je op­tu­že­na na po­me­nu­tom me­stu i u tom vre­me­nu li­ši­la ži­vo­ta, ali se pro­ti­vi tvrd­nji iz op­tu­žni­ce da je de­lo po­či­nje­no na svi­rep i pod­mu­kao na­čin, te da ni­je utvr­đe­no vi­še va­žnih či­nje­nič­nih si­tu­a­ci­ja u tom do­ga­đa­ju, kao ni to u ka­kvom zdrav­stve­nom sta­nju je okri­vlje­na bi­la u vre­me ko­bog do­ga­đa­ja s ob­zi­rom na to  da bo­lu­je od vi­še spe­ci­fič­nih bo­le­sti ko­je bi mo­gle uti­ca­ti na po­na­ša­nje. On je pred­lo­žio da se de­lo kva­li­fi­ku­je kao obič­no ubi­stvo, a ne da osta­ne te­ško ubi­stvo kao u op­tu­žni­ci (za ko­je pre­ti mno­go oštri­ja ka­zna).      

Pod­se­ti­mo, okri­vlje­na je iz­ja­vi­la ra­ni­je na su­đe­nju pred pret­hod­nim ve­ćem da je no­ći­ma i da­ni­ma raz­mi­šlja­la, a da ne zna za­što je na­pa­la pen­zi­o­ni­sa­nu no­vi­nar­ku Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne.    

“Pri­jat­no, fi­no i nor­mal­no me je do­če­ka­la i ni­je me pro­vo­ci­ra­la. Dok je mo­ja ćer­ka sta­no­va­la kod nje, ima­le smo fin od­nos“, do­da­la je okri­vlje­na Bi­lja­na Jef­tić.

“Osta­jem pri sve­mu što sam do sad u po­stup­ku iz­ne­la, ali že­lim da do­dam da se u op­tu­žni­ci spo­mi­nje nož, a ja ga ni­sam ima­la. Po­vre­de sam na­na­la bo­com, od­no­sno ne­kim dr­ve­tom ko­je je tu bi­lo. Njen te­le­fon sam uza­la da ona ne bi ne­kog zva­la. Ja­ko mi je žao zbog sve­ga. Ka­jem se. Sra­mo­ta me je pred nje­nom i svo­jom po­ro­di­com i pred Bo­gom.”

M. Vu­ja­čić