Ако се пита нови закон, одзвонило је дивљању навијача

Министарство унутрашњих послова, које је добило обавезу да прати стање јавног реда на спортским приредбама, анализама је дошло до закључка да припадници навијачких група, користећи недостатке Закона, насиље и недолично понашање преносе са спортских објеката у њихову непосредну близину, на улице и долазне правце, чиме се наноси немерљива штета, не само друштву већ и угледу и репутацији Србије. Управо због појединих мањкавости Закона према починиоцима кривичних дела и прекшаја, Влада Србије усвојила је Предлог измена и допуна Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.

Као последица мањкавости Закона, МУП мора за спортске приредбе да ангажује велики број полицијских службеника на обезбеђењу, па је просек од око 2.500 до 3.000 на приредбама повећаног ризика постао уобичајен. МУП је у обавези да сваки могући инцидент на који укаже безбедносна процена предупреди додатним ангажовањем полицијских службеника, без могућности да се ослони на генералну превенцију коју би казнене одредбе Закона могле остварити.

Спречавање насиља и недоличног понашања нужно изискује промене поменутог закона јер само тако ће МУП и правосудни органи моћи ефикасније да предузимају мере и радње у циљу спречавања насиља на спортским приредбама, а правим навијачима и љубитељима спорта омогућиће да се осећају безбедно и уживају у спорту.

Главне новине тих измена и допуна су да ће казну од милион до два  милиона плаћати спортски савез, друштво или организација који не осигурају безбедно одржавање приредбе, не ангажују редарску службу, не обезбеде вођење евиденције о продаји улазница и не доставе је МУП-у.

Затвор од 30 до 60 дана или новчана казна од 50.000 до 15.000 динара предвиђена је за оне који физички нападну учеснике, уништавају имовину, поседују пиротехничка средства, маскирају се за време насиља.

Изменама се проширује шта све спада у насиље и недолично понашање на спортским приредбама. Тако се, поред досадашњег напада на учеснике, бацања предмета на терен, изазивања нереда, паљења навијачких реквизита, у насиље и недолично понашање убраја и покушај уношења или истицања у спортском објекту обележја којима се вређају национална, верска, расна или друга осећања или изазива мржња или нетрпељивост која може довести до физичког сукоба. На листу будућих санкција додати су и они који у доласку на стадион или одласку с њега буду носили пиротехничка или нека друга средства којима се може угрозити безбедност.

Биће кажњени и они који буду маскирали лица одевеним или другим предметима приликом насиља или у близини спортског објеката.

Прописано је да организатор спортске приредбе повећаног ризика има обавезу да отвори улазе најкасније два сата пре њеног почетка, а организатори осталих спортских приредби да то учине најкасније сат пре почетка. Такође, улазак у пратеће просторије спортског објекта, као што су санитарне, гардеробне, спремишне, условљава се поседовањем улазнице или дозволе коју издаје организатор спортске приредбе.

Новчану казну између један и два милиона динара платиће организатор који не буде водио евиденцију о продаји улазница и не достави је МУП-у, као и онај који прода више од четири улазнице једном лицу. Казном затвора од 30 до 60 дана, или новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, казниће се свако физичко лице које учествује у тучи на спортској приредби, које поседује у доласку на спортску приредбу или одласку с ње пиротехничка средства, предмете и средства којима може угрозити безбедност других, онај ко се максира ради прикривања идентитета у насиљу и онај ко конзумира алкохол. Уколико је прекршај из тог члана извршен у групи, учинилац прекршаја казниће се затвором од 45 до 60 дана и новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

Приликом организовања међународних спортских приредаба, спортских приредаба повећаног ризика или оних највишег ранга националних екипних спортских такмичења, организатор је дужан да за обављање послова редарске службе ангажује правно лице или предузетника за послове приватног обезбеђења. Од организатора спортске приредбе тражи се да води евиденцију о продатим улазницама. Та евиденција мора да садржи име и презиме, ЈМБГ или број путне исправе. Ту евиденцију одмах, а најкасније до завршетка спортске приредбе, доставља територијално надлежној јединици МУП-а, након чега је брише.

Организатори имају обвезу и да МУП-у доставе податке о идентитету лица која поседују годишње или друге повлашћене улазнице, и то пре почетка такмичења. Та обавеза односи се и на организаторе спортских приредаба који омогућавају бесплатан улаз посетиоцима. Организтор је дужан да обезбеди да се улазнице продају искључиво лицима која имају личну карту или пасош. Једном лицу не може се продати више од четири улазнице, независно од начина продаје.

У важећем Закону наведено је да је забрањена продаја или конзумирање алкохолних пића у спортском објекту и на удаљености од једног километра од њега у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местим до 300 метара за време одржавања спортске приредбе. Сада је додаје да се раздаљина рачуна ваздушном линијом, као и да надзор над спровођењем може вршити и Комунална полиција.

Љ. Малешевић