Стабилне резерве НБС: Злато сија и када све друго потамни

Стручњаци сматрају да је добро што НБС води конзервативну политику, односно што део резерви држи у том племенитом металу. У кризна времена тај метал је сигурно уточиште за очување активе те као заштита од инфлације на дужи рок.

Злато се у НБС-у налази у облику златних полуга, затим као злато на рачунима у иностранству и као ковано злато, а све у складу са законом. Народна банка Србије највећи део племенитог метала чува у Србији, у својим трезорима – више од 94 одсто. Остатак је на рачуну банке БИС у Базелу, у Швајцарској. За злато које се чува у трезорима код нас нема додатних трошкова, а за оно базелско они су мали, готово занемарљиви.

Народна банка Србије је од децембра 2000. године продавала злато, а од 2005. је увећавала његово учешће у девизним резервама. Злато је куповано из наших извора и на домаћем тржишту.

О таквој политици финансијски аналитичар Ненад Гујаничић каже:

"Добро је што у том домену Народна банка Србије води конзервативну политику, односно што део резерви држи у злату", сматра наш саговорник. –Он каже да је у време великих геополитичких криза, и уопште када су времена турбулентна, злато било сигурно уточиште за очување вредности активе.

"Наше златне резерве нису спектакуларно велике, али су за нас довољне. А шта се догађа када се нешто непредвиђено догоди могли смо да видимо пре готово годину, када је на референдуму у Британији донета одлука о изласку из Евроспке уније. Брегзит је одмах подигао цену злата", каже Гујаничић.

У предвечерје референдума у Британији је једна унца, односно 31,10 грама, вредела 1.256 америчких долара, да би дан након референдума скочила на 1.336. После се све смирило. А ових дана унца се креће око 1.210 долара.

Злато у резервама највише држе најразвијеније земље, али и међунаордне институције. Највише га има резервисано у САД – 8.133,5 тона, следи немачка с 3.377 тона, па ММФ с 2.814 тона. У „топ-тен” су још Италија, Француска, Русија, Швајцарска, Јапан и Холандија.

Следе је Македонија – 6,9 тона, која је 77. у свету. На 88. месту је Словенија с 3,2 тоне, а на 91. Босна и Херцеговина с три тоне и Албанија на 98. месту, која има 1,6 тону. У првих сто нема Хрватске и Црне Горе.

Осим злата, девизне резерве чине и потраживања Народне банке Србије на њеним рачунима у иностанству, хартије од вредности, ефективни страни новац. Ту су још и специјална права за повлачење средстава и резервна позиција код Међународног монетарног фонда. У НБС-у кажу да учешће злата у резервама омогућује не само смањење ризика већ и очување вредности инвестиција. На тај облик активе је теже утицати преко политике камата различитих монетарних власти. Тај племенити метал служи као гаранција поверења у централну банку, посебноу несигурним периодима.

Србија спада у ређе земље које су произвођачи злата. Наравно, ради се о погонима у РТБ-у „Бор”, где се оно добија из руде. Производња из године у годину варира. Као најпродуктивнија остаће упамћена 1975. година – тада је произведено 5,2 тона. Без обзира на то колико се произведе, то злато није на располагању НБС-у већ се она појављује као и сваки други купац, односно мора да издвоји новац и купи га по цени која је тога дана актуелна.

Д. Вујошевић