Stabilne rezerve NBS: Zlato sija i kada sve drugo potamni
Srbija može da se pohvali svojim rezervama zlata u regionu. Kako je nedavno saopštila Narodna banka Srbije, zlato u ukupnoj strukturi deviznih rezervi učestvuje sa 7,51 odsto, ili 18,8 tona. Od svih zemalja u svetu po tome smo na 63. mestu, a na Balkanu smo ubedljivo prvi.
Stručnjaci smatraju da je dobro što NBS vodi konzervativnu politiku, odnosno što deo rezervi drži u tom plemenitom metalu. U krizna vremena taj metal je sigurno utočište za očuvanje aktive te kao zaštita od inflacije na duži rok.
Zlato se u NBS-u nalazi u obliku zlatnih poluga, zatim kao zlato na računima u inostranstvu i kao kovano zlato, a sve u skladu sa zakonom. Narodna banka Srbije najveći deo plemenitog metala čuva u Srbiji, u svojim trezorima – više od 94 odsto. Ostatak je na računu banke BIS u Bazelu, u Švajcarskoj. Za zlato koje se čuva u trezorima kod nas nema dodatnih troškova, a za ono bazelsko oni su mali, gotovo zanemarljivi.
Narodna banka Srbije je od decembra 2000. godine prodavala zlato, a od 2005. je uvećavala njegovo učešće u deviznim rezervama. Zlato je kupovano iz naših izvora i na domaćem tržištu.
O takvoj politici finansijski analitičar Nenad Gujaničić kaže:
"Dobro je što u tom domenu Narodna banka Srbije vodi konzervativnu politiku, odnosno što deo rezervi drži u zlatu", smatra naš sagovornik. –On kaže da je u vreme velikih geopolitičkih kriza, i uopšte kada su vremena turbulentna, zlato bilo sigurno utočište za očuvanje vrednosti aktive.
"Naše zlatne rezerve nisu spektakularno velike, ali su za nas dovoljne. A šta se događa kada se nešto nepredviđeno dogodi mogli smo da vidimo pre gotovo godinu, kada je na referendumu u Britaniji doneta odluka o izlasku iz Evrospke unije. Bregzit je odmah podigao cenu zlata", kaže Gujaničić.
U predvečerje referenduma u Britaniji je jedna unca, odnosno 31,10 grama, vredela 1.256 američkih dolara, da bi dan nakon referenduma skočila na 1.336. Posle se sve smirilo. A ovih dana unca se kreće oko 1.210 dolara.
Zlato u rezervama najviše drže najrazvijenije zemlje, ali i međunaordne institucije. Najviše ga ima rezervisano u SAD – 8.133,5 tona, sledi nemačka s 3.377 tona, pa MMF s 2.814 tona. U „top-ten” su još Italija, Francuska, Rusija, Švajcarska, Japan i Holandija.
Slede je Makedonija – 6,9 tona, koja je 77. u svetu. Na 88. mestu je Slovenija s 3,2 tone, a na 91. Bosna i Hercegovina s tri tone i Albanija na 98. mestu, koja ima 1,6 tonu. U prvih sto nema Hrvatske i Crne Gore.
Osim zlata, devizne rezerve čine i potraživanja Narodne banke Srbije na njenim računima u inostanstvu, hartije od vrednosti, efektivni strani novac. Tu su još i specijalna prava za povlačenje sredstava i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda. U NBS-u kažu da učešće zlata u rezervama omogućuje ne samo smanjenje rizika već i očuvanje vrednosti investicija. Na taj oblik aktive je teže uticati preko politike kamata različitih monetarnih vlasti. Taj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, posebnou nesigurnim periodima.
Srbija spada u ređe zemlje koje su proizvođači zlata. Naravno, radi se o pogonima u RTB-u „Bor”, gde se ono dobija iz rude. Proizvodnja iz godine u godinu varira. Kao najproduktivnija ostaće upamćena 1975. godina – tada je proizvedeno 5,2 tona. Bez obzira na to koliko se proizvede, to zlato nije na raspolaganju NBS-u već se ona pojavljuje kao i svaki drugi kupac, odnosno mora da izdvoji novac i kupi ga po ceni koja je toga dana aktuelna.
D. Vujošević