Живот на одложено плаћање и финансијска гимнастика

Како пребродити сваки месец с примањима којима једна породица у Србији располаже мука је кроз коју пролази велика већина грађана наше земље. Чак и онима који зарађују изнад просека – а просечна зарада

у Србији је око 45.000 динара – то је веома тешко, па не треба ни говорити о томе како се довијају они који зарађују мање. Извесно је да је и за подмиривање практично основних потреба потребно много сналажљивости, а сваки мало већи издатак изискује или подизање кредита или позајмицу од пријатеља.

Наравно, свако се простире према губеру па они који зарађују мање, мање и троше, мањи су им и прохтеви, много чега се лишавају и супротно, они који имају више, више и троше. Иако је веома тешко израчунати колико је просечној трочланој породици потребно новца током месеца јер то зависи од много чега, слободно се може рећи да многи примењују невероватну финансијску гимнастиику и живе на одложена плаћања, рате, чекове...

Наиме, за просечну потрошачку корпу, која подразумева комуналне трошкове, трошкове за комуникације, куповину хране, пића, одеће, обуће, превоз, културу, образовање, здравство, али и намештај и опрему за одржавање домаћинства и хигијене – потребно је око 68.000 динара. То практично значи да годишње једна просечна породица на име тих трошкова издваја 816.000 динара. Цифра изгледа огромно, али кад се трошкови рашчлане, није тако велика.

Наиме, само за куповину 30 килограма хлеба и исто толико млека месечно потребно је око 4.000 динара, односно годишње око 48.000 динара, а сличан износ потребан је за куповину пет килограма свињског и исто толико пилећег меса. То значи да је само

за хлеб, млеко и месо годишње потребно одвојити око 100.000 динара, а при томе на трпези нема сухомеснатих производа, воћа и поврћа, кекса, чоколаде, зачина, пиринча, уља, соли, шећера...

Месечни издатак за куповину одеће и обуће нешто је виши од 3.000 динара, што значи да се годишње на то потроши око 36.000 динара. Међутим, свако ко купује одећу и обућу зна да је веома тешко уклопити се у тај просек, а посебно зато што се не може просечно купити патика или yемпер. Наиме, цена патика, зимских чизама и ципела је од око 2.000 динара па и до изнад 10.000 динара, сличне су и цене зимских јакни и капута, за куповину купаћег костима потребно је најмање 1.000 динара, а ваља купити и поткошуљу, капу, фармерке, кошуљу...

Нису занемрљиви ни трошкови школовања – а месечно се на име ставке образовање одваја око 500 динара, односно годишње око 6.000 динара. Тај износ није довољан ни за полазак основаца у школу јер је за куповину уyбеника потребно око 10.000 динара, а треба купити и школски прибор, ђачку торбу... Када се томе додају и трошкови за школе у природи и екскурзије, сума расте па се несумњиво поново мора посегнути за кредитом, или у Србији веома популарним рефинасирањем кредита – мање рате на дужи рок – па док се издржи.

Д. Млађеновић

Алкохол и дуван годишње напуне корпу

И док се за поједине ставке у потрошачкој корпи одваја веома мало, за неке, које нису животно важне, троши се много новца. Тако се за алкохолна пића и дуван месечно троши чак око 5.500 динара па издаци за те намене годишње нарасту до око 66.000 динара, односно готово до цене месечне потрошачке корпе.