Увећани порески приходи, смањен број радника на црно

Министар државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић рекла је на конференцији за новинаре да је, захваљујући пре свега наградној игри "Узми рачун и победи", у првом тромесечју ове године забележен раст промета евидентираног преко фискалних каса.

Раст је забележен за 7,64 одсто у односу на исти период 2016.године.

Притом је највећи раст, од 33,88 одсто, забележен код такозваних малих обвезника фискализације, код којих је сива економија најзаступљенија. 

Вулин: У прва четири месеца откривено 8.065 радника на црно

Од 1. јануара до краја априла Инспекторат за рад спровео је 16.590 надзора и пронашао 8.065 радника на црно, од којих је, на основу решења инспектора рада, њих 7.579 запослено, изјавио је министар за рад Александар Вулин.

Вулин је, након седнице координационог тела за усмеравање активности на сузбијању сиве економије, рекао да надлежни проверавају код послодаваца да ли задржавају ове раднике и да ли воде рачуна о својим законским обавезама. 

Прошле године је тај резултат био веома добар, па је код поновно контролисаних послодаваца, код којих смо пронашли више од три непријављена радника, 74 одсто њих је задржало раднике које смо пријавили, у складу са законом, рекао је Вулин.

Он је поручио да ће Инспекција рада, као и комплетно министарство које води наставити са борбом против сиве економије.

Претпостављамо да у пољопривреди на сезонском раду без икакве пријаве ради око 300.000 људи. Овим законом било би омогућено њихово пријављивање, али и послодавцу да буде заштићен од свега што може да се деси када је у питању сезонски рад и рад уопште, додао је Вулин.

Вујовић о смањењу пореза на рад: Знаћемо у октобру

Размишљамо о смањењу пореза на рад, изјавио је данас министар финансија Душан Вујовић, додајући да ће се тек некон трећег квартала, кад буде припремљен буџет за наредну годину, знати да ли за то има простора и да ли ће се и које мере предложити како би се растеретила привреда.

Он је, одговарајући на питање новинара да ли се у причи о смањењу намета на рад, на шта се привреда углавном жали, отишло даље од најаве и да ли привредници могу да очекују смањење пореза и доприноса, рекао да је реално да цифре, када реч о будзету за наредну годину, буду познате половином октобра.

Тек кад будемо поцели да склапамо буџет за следећу годину имаћемо основу да укрстимо податке са анализама о могућем смањењу појединих облика оптерећења на рад и других облика пореза и да тек тада предложимо мере које ће бити одрживе 2018. године, а и надаље, објаснио је Вујовић.

Министар је указао да, када је започет трогодишњи програм фискалне консолидације, Влада Србије је себи поставила циљеве на обе буџетске стране - приходној и расходној.

Имали смо циљ да остваримо добар резултат и да смањимо трошкове који су прецизирани у буџету, али и да повећамо приходе, наводи он.

У тренутку када приходи буду стабилни и на вишем нивоу, додаје, тако да и Влада Србије и међународне организације могу да верификују ниво прихода, тек тада наступа следећа фаза - да се систематски смањује оптерећење у привреди.

Свака мера мора да буде пажљиво одвагана, да не угрози приход и да пружи могућност инвеститорима и привреди уопште да имају мање трошкове рада, да повећавају број запослених и да то буде један од главних извора привредног раста, рекао је он.

Министар је рекао да се о томе већ разговара, а када ће бити завршен тај циклус разговора, очекује да ће се знати половином октобра, кад Влада буде имала цифре о остварењу буџета за ову годину и у припреми буџет за 2018.

Недавно смо имали и две техничке мисије ММФ-а и радили смо паралелне анализе, које су обухватале приходну и расходну страну буџета, и на основу тога сматрамо да постоји простор да се разговара озбиљно о смањењу оптерећења и да се преиспитају нивои појединих пореских инструмената, рекао је Вујовић.