Ускоро бисмо могли да останемо и без ово мало возача и камионџија

У овом моменту је због недостатка професионалних возача, "под знаком питања" функционисање градских саобраћајних предузећа у многим градовима, јер, иако углавном има довољно аутобуса, недостају возачи, напомињу стручњаци.



А има ли везе између недостатка професионалних возача и привредног раста? 



Ма како то лаицима претерано звучало, најбоље о томе говори податак да је на милион евра извезене робе потребно имати најмање два возача, како би се тај извоз реализовао и одвезла роба из наших фабрика, каже директор транспортног предузећа Унитраг Пижон из Београда Душан Николић, члан Групације за превоз робе у друмском саобраћају ПКС. 



"Уколико ЕУ отвори границе, наши возачи неће остати дуже у ЕУ, него ће остати заувек", упозорава Николић.



Међутим, указује да "не би ту било ничег лошег, ако би држава обезбедили довољан прилив нових возача" и напомиње да људе не треба задржавати и спречавати да оду већ да је могуће из унутрашњих капацитета, са евиденције незапослених, преквалификовати значајан број грађана о трошку државе.



Потребно је, каже, да се наше средње школе прилагоде потребама реалног сектора али и да се од око 550 хиљада оних који су на евиденцији Националне службе за запошљавање, део њих преквалифијују и обучи за возаче. 



Такође, држава би према његовом мишљењу могла да нађе средства за "стипендирање" односно, суфинансирање полагања за "високе" категорије. 



"Да би се особа која има Б категорију обучила да може да одвезе робу од Београда до Париза, неопходно је око три хиљаде евра улагања, од чега је пола новца за полагање возачког испита, а друга половина за практично упознавање са друмовима Европе", наводи Николић.



Николић каже за Танјуг да уколико у буџету Србије има довољно новца, део би могао да се усмери за финансирање полагања ових испита али, уз обавезу да возачи остану да раде у нашој земљи.



"То би могло да да брже резултате. Јер, неко ко има Б категорију, могао би за шест до седам месеци да се оспособи да самостално извезе робу до одредишта".



Недостатак возача је, каже "систем спојених судова".



"Ако их у једном момента има довољно у сектору међународног превоза путника, у другом моменту их нема у сектор теретног превоза..." 



Објашњава да и инфраструктурни пројекти у држави траже ангажовање великог броја возача те да од њих, између осталог, овај сектор и зависи.



Подаци кажу да у сектору међународног транспорта у Србији ради око 20.000 запослених, али укупна цифра свих оних који се баве превозом робе, од достављача хране, до возача у градском саобраћају је око 100.000.



Све инвестиције које су дошле у Србију "зависе од добрих возача и њиховог броја" па, упозорава Николић, уколико се у наредним месецима не крене са системским решавањем овог питања, "све би могло да стане".



Обзиром да има мало жена возача, сматра да би "слабији пол" могао да се ангажује као "додатна радна снага" односно, да се жене више запосле у "мање тешким" пословима као што су градски превоз, локална достава робе...



Како би се што пре ублажиле последице мањка возача, власници фирми за превоз траже од МУП-а да хитно мења део Закона о безбедности саобраћаја те да се граница за полагање за Ц и Е категорију спусти на 18 година, а за Д и Е на 20 година чиме би се, сматрају, годишње добило и до 2.000 младих возача. 



Процене кажу да, уколико привредни раст на годишњем нивоу износи од три до четири процента, потребно је годишње одшколовати пет до шест хиљада нових возача.



Уколико би се све институције заједно "укрстиле" и кренуло са субвенцијама за обуке за возаче, овај проблем би могао да се реши за две до три године, оцењује струка.



За сада, "рупу" од око шест хиљада возача покривају већ одавно пензионисани професионални возачи, а процене, иако званичних података о томе за сада нема, говоре да је просек година возача у транспортном саобраћају 55.



Струка се нада да ће се у решавање овог питања укључити све надлежне институције које могу да помогну, од Министарства просвете, МУП-а, до Министарства за рад, а "очи" су усмерене и на Министарство одбране, односно Војску, која је некада била један од највећих "центара" за обуку возача.



Због тога што привредна производња протеклих година расте, потребно је све више возача који би ту робу извезли из земље, додаје Николић. 



У ауто-школама се такође жале да не могу да нађу инструкторе за Ц, Д и Е категорију.



У Градском саобраћајном предузећу конкурс за возаче је стално отворен, ГСП им плаћа Д категорију, уз обавезу да две године раде у овом предузећу, међутим, мало је заинтересованих.



Поред опадања броја становника, што је деценијски проблем, укидањем војног рока смањио се број возача који су "излазили из касарни", а смањен је и упис за овај смер у средњим струцним школама.



Према подацима Министарства образовања, у овој години је уписано 1.166 ђака на смер - возач моторних возила, што је скоро пет пута мање од потребе тржишта.



Директорка Техничке школе ГСП у Београду Марија Вучинић каже за Танјуг да годишње, за смер возача моторних возила, заврши 60-ак ученика и да је интересовање за школовање тог профила велико.



На крају треће године полажу возачки испит Ц категорије.



"Воле то занимање и могли би сваке године уписати много више деце када се имају у виду њихове жеље, али не завршавају сви који упишу јер неки у међувремену промене образовне профиле, промене школу...", рекла је Вучинић.



Углавном, истиче, након тога добијају послове у различитим фирмама које се баве транспортом, превозе робу на локалу, односно, баве се доставом.



Већина то заврши и жели тиме да се бави, а неко од њих наставља школовање у 4. степену образовања или вишим школама, казе Вучинић.



"Имамо добру сарадњу са ГСП јер је ГСП оснивач наше сколе. Деца воле тај образовни профил, јер се практична настава обавља и многа наша деца раде код њих не само возаци већ аутолимари, аутомеханичари и техничари друмског саобраћаја".



Када је реч о одливу ове струке, односно све учесталијим одласцима из земље каже да је евидентно да им треба дати боље услове рада, смањити радно време које проводе у вожњи и њихов посао адекватно наградити.



У предузећу "Ласта" кажу да зарада привлачи возаче да иду у ЕУ те да је за решење тог проблема потребан системски приступ. 



Један од начина за решавање проблема је, кажу, измена Закона о безбедности саобраћаја јер би возачима било омогућено да у 20. или 21. години полажу за Д категорију као што је то случај у Немачкој, Словенији или Хрватској.



"То је један правац деловања, а други, да средње школе уписују већи број ученика за занимање возач моторног возила" каже за Танјуг директор саобраћаја у "Ласти" Ненад Ивановић.



Трећа мера је, додаје, борба против сиве економије у овој области.



"Створио би се повољнији амбијент за транспотна предузећа која легално раде и плате би могле да се повећавају возачима у легалним предузећима".



"То би делимицно ублажило њихов одлазак али сигурно га не би зауставило у потпуности".



Иако имају довољно возила да се појачају линије и отворе нове, каже, немају довољно професионалних возача.